И после Хага… „Хаг“

Механизам за кривичне судове, институција која ће наставити рад Међународног суда за бившу Југославију, познатијег као Хашки трибунал по његовом затварању 31. децембра, преузеће комплетну докуметацију те установе Механизам за кривичне судове, са седиштем у Хагу, институција која ће наставити рад Међународног суда за бившу Југославију, познатијег као Хашки трибунал по његовом затварању 31. децембра ове године, преузеће комплетну докуметацију Трибунала и окончати недовршене поступке. Тај посао је Механизам, који је основао Савет безбедности Уједињених нација с мандатом да преузме преостале функције Медународног кривичног суда за Руанду (МКСР) и Медународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ), раније је преузео и од Суда за Руанду чије је седиште сада у Аруши у Танзанији. Рад Механизма у вези са злочинима који су почињени на територији бивше Југославије, у поступцима који су вођени пред Хашким трибуналом није орочен и биће продужаван одлукама Савета безбедности Уједињених нација док за то постоји потреба, речено је Танјугу. Ово тело има задатак да оконча жалбене поступке, поступке преиспитивања пресуда, као и поступке који се тичу непоштовања суда и поновљених суђења., а већ је већ је преузело жалбене поступаке у случајевима против Војислава Шешеља, Радована Караџића, као и поновљено суђење Јовици Станишићу и Франку Симатовићу. У надлежности Механизма је и да надгледа предмете који су прослеђени националним правосудним системима и да надзире извршење казни које су изречене осуђенима у Хашком суду. Истовремено ово тело има задатак да брине и о заштити жртава и сведока и пружа помоћ националним правосудним системима, напомињу у Механизму и кажу да су они замишљено као мала, привремена и ефикасна институција чије ће се функције и величина временом смањивати. Тренутно се та институција састоји од три органа – то су судска већа, у којима је 25 судија, затим тужилаштво и Секретаријат, који пружа административну подршку Механизму. Сваким од три органа Механизма руководе, стално запослени председник, тужилац, односно секретар, који су заједнички за оба огранка и у Хагу и у Аруши. Изузев председника, судије раде на даљину и само на позив председника, рекли су Механизму.  Додају да се велика већина судских списа Трибунала за бившу Југославију, који, између осталог, садрже документе у вези с предметима, доказе предочене у судницама, аудио-визуелне материјале и транскрипте суђења из окончаних предмета се већ налазе у надлежности Механизма, док ће остатак бити пребачен на Механизам по затварању Трибунала. Архиве Трибунала за бившу Југославију налазе се у просторијама Механизма у Хагу, док се други огранак механизма за Руанду налази у Аруши у Танзанији. Како напомињу у у овом телу, укупна количина архива преузетих од Трибунала за Руанду и бившу Југославију који ће се наћи у надлежности Механизма износиће око 10.000 дужних метара физичких списа и око три петабајта дигиталних података, прецизирају у МИЦТ. С обзиром да је велики део јавних судских списа Трибунала за бившу Југославију већ доступан онлине, дугорочни циљ Механизма је да учини доступним јавности јавне судске списе Трибунала, уз истовремену заштиту поверљивих информација у складу с правним оквиром у којем Механизам делује. Резолуцијом 1966 донетој 2010. године, Савет безбедности УН је одредио да ће Механизам деловати на почетни период од четири године, почевши од 1. јула 2012. Уколико Савет не одлучи другачије, наставак рада Механизма одвијаће се у двогодишњим периодима којима ће сваки пут претходити оцена Савета безбедности о напретку његовог рада. www.novosti.rs