Недавно је председник Србије Александар Вучић дошао на телевизију Пинк потпуно спреман, са одштампаним фотографијама нових фабрика и фабрика у изградњи на којима су ручно били исписани подаци о висини инвестиција и броју нових радних места. Истиномер је проверавао колико се подаци са ових слика о броју радника поклапају са подацима на папиру, односно званичном статистиком Централног регистра обавезног социјалног осигурања. “Ја сам донео овде фотографије свих фабрика које сам отворио, зато је ова кеса овако пуна, пошто ми говоре да нема фабрика иако је незапосленост никада нижа у нашој земљи. Ово је, погледајте, свуда вам пише број радника, колико смо уложили“, тако је Вучић започео причу о новим фабрикама и новим радним местима. Подсећамо, Истиномер је већ више пута писао о томе како је готово немогуће поредити незапосленост данас и пре 20 или 30 година (а камоли кроз читаву историју), јер су се границе земље и методологија више пута мењали, али смо утврдили да није тачно да је данас незапосленост мања него деведесетих. Није први пут да се Вучић хвали фабрикама које је он отворио, било формално, најчешће у кампањи (што и није тако тешко, јер смо готово константно у кампањи), било тако што је лично довео инвеститоре. Вучић због тога лако барата бројевима нових радних места, иако ће се испоставити да је број запослених негде чак и већи него на фотографијама, у другим случајевима је вишеструко мањи, а ту су и фабрике у изградњи, које су за потребе кампање већ отворене – барем у предизборном споту. Колико се стварне бројке разликују од ружичасте визије коју је Вучић преставио у ударном термину можете видети у табели испод. Како би потврдио ову тезу о пуној кеси и пуној каси, Вучић је кренуо редом да набраја и показује. Ово је Аметек у Суботици, рекао је Вучић, а на фотографији коју је држао писало је – „1 милион евра у опрему, 8 милиона евра у објекат, 340 радних места“. Централни регистар обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО) води евиденцију о свим запосленима у Србији, којима послодавци уплаћују осигурање, а дужни су да то чине по свим врстама уговора. То заправо значи да сви легално запослени радници морају бити у овој евиденцији и да је у сваком тренутку могуће проверити колико нека фирма, било државна, било приватна, има запослених. Тако смо установили да је Аметек из Суботице на дан 30. октобар 2017, када је Вучић гостовао на Пинку, имао 313 радника, а не 340 како је Вучић рекао. Ово је Меита у Обреновцу, рекао је Вучић уз показивање фотографије на којој је писало „60 милиона евра, обавезни број запослених 1.400“. Не само да је уговором за фабрику Меита предвиђено 770 радника, а не 1.400 како то Вучић и градски званичници упорно тврде, о чему је Истиномер више пута писао, већ је на дан Вучићевог гостовања Меита запошљавала 526 радника. Дакле, скоро 900 мање него што Вучић тврди. “Ово је хотел Босфор у Алексинцу, погледајте како је изгледао док нисмо нашли турског инвеститора који је у то уложио”, рекао је Вучић, а на слици је било исписано „6 милиона еура, 60 радника“. Према подацима ЦРОСО, у овом хотелу је запослено 20 радника мање, односно њих 40. Наставио је Вучић да показује фабрике које се тек граде, међу којима је Џонсон електрик, који ће како је рекао, до краја 2018. запошљавати 3.000 радника, показао је како би требало да изгледа и фабрика у Нишкој бањи и која би требало да запосли 1.500. радника, показао је и Цумтобел у Нишу, итд. У склопу великих планова, Вучић је говорио и о фабрици Кромберг Шуберт, која се гради у Крушевцу: “Ово је Кромберг Шуберт, погледајте ливаду, ту ће бити 2.500 [радника], очекујемо 4.000 (прва слика јануар 2017, друга април 2017; 25.9 милиона евра, 2.500 радних места) Ту ће бити 25.9 милиона евра инвестиције, то ће спасити буквално Крушевац, иако смо довели сад и ’14. октобар’ , Чехе, па и то решавамо. Ево, погледајте Кромберг Шуберт како већ данас изгледа. Већ данас, нисам знао да имам и другу фотографију”, рекао је Вучић. Подсећамо, Вучић је у последњој предизборној кампањи пред председничке изборе имао промотивни спот у коме се хвалио новом фабриком у Крушевцу која је отворена у октобру 2016. и запошљава 2.500 људи, иако сада показује како се фабрика Кромберг Шуберт (успешно) гради, о чему је Истиномер већ писао. У наставку је Вучић говорио и о новим фабрикама у Новом Саду: “Ово је Делфај Нови Сад, погледајте ово ђубре (пре отварања фабрике, прим. Истиномер), данас раде радници (на фотографији исписано – 34.3 милиона евра, 3.000 радних места). Није било ниједне фабрике у Новом Саду, запослили смо у Делфају и Лиру 5.000 људи.” Према подацима ЦРОСО, Делфи Пакард запошљава 2.139, док Леар запошљава 2.374 радника – у збиру 4.513, што је мање од 5.000, како Вучић тврди, и како је предвиђено уговором. Међутим, треба напоменути и да Леар сада већ има 374 радника више него што је обавеза из уговора, док Делфи треба да запосли око 850 радника да би испунио договорено. На овој показној вежби било је и примера да је Вучић погрешио са подацима, али на своју штету. Тако је, рецимо, говорећи о Астер текстилу показао фотографију на којој је писало 500 радника, иако према званичним подацима Астер запошљава 684 радника. Слично је у случају Владичиног Хана умањио број радника: “Ово је Теклас у Владичином Хану, од потпуно разбијеног, рекао бих и уништеног града, данас Владичин Хан постаје све боље место за живот, од аутопута које добија, до прелепе фабрике коју добија. (на фотографији пише – 11.3 милиона евра, 400 радних места)” Фабрика Теклас Аутомотиве у Владичином Хану запошљава 438 радника. Међутим, не треба заборавити да је Вучић пред изборе 2016. године тврдио да је у Владичин Хан стигла фабрика Теклас, која ће запослити 1.200 људи, иако је уговором предвиђено ангажовање 400 радника, о чему је Истиномер већ писао. Готово идентична ситуација је са Митросом из Сремске Митровице. Вучић је на Пинку показао да Митос има 300 радника, иако их има 330. Међутим, подсећамо да је Вучић почетком 2015. обећао да ће Митрос за две године имати 1.000 радника. Данас, готово три године касније до тог циља недостаје још 670 људи. Ово је Цофицаб у Пећинцима (на фотографији пише – 12.4 милиона евра, 111 радних места), рекао је Вучић и у овом случају погрешио, јер Цофицаб запошљава 204 радника. Говорећи о новим радним местима у Шапцу, Вучић је опет доста омануо, овога пута не на своју штету. “Ово је Јазаки Шабац за који смо дали велики новац за 1.700 радника, погледајте како данас изгледа и већ раде ( на фотографији пише – 25.1 милиона евра, 1.700 радних места)”, рекао је Вучић. У стварности, Јазаки запошљава 394 радника. Иза целе приче о бројкама, међутим, крије се још једна важна ствар, а то су ефекти субвенција, односно рачуница о томе колико се заправо и да ли се субвенције уопште исплате. Неки уговори, попут оног о Фијату, никада нису у потпуности ни објављени, а у другим случајевима радници углавном раде за мале плате (минималац или 20 одсто већу плату од минималне зараде, како је најчешће предвиђено уговором), а неретко и у лошим условима, о чему сведоче штрајкови у Фијату или Горењу. У Србији, иначе, не постоји системско праћење доделе субвенција, нити анализе њихове реализације. Иако је, на пример, министар Кнежевић тврдио да се сви уговори са страним инвеститорима, који су добили средства од државе објављују, утврдлили смо да то заправо није случај. И премијерка Брнабић је тврдила да се стриктно прате ефекти субвенционисања, да је та политика добро промишљена и паметна, па ће се стога и наставити. Међутим, организација Транспарентност Србија у анализи „Субвенције инвеститорима – сврсисходна државна помоћ или промоција“ објављеној ове године указује да подаци о субвенцијама нису транспарентни и да није усвојен подзаконски документ, чије је усвајање најављивано још 2013. године, којим би била регулисана процедура за утврђивање сврсисходности државне помоћи. Према писању Инсајдера, који је од Министарства привреде добио анализу Светске банке о ефектима субвенција, две трећине нових радних места било би отворено и без субвенција. Међутим, ова анализа је обухватила само новчана давања, али не и све друге олакшице, које су уживали стани инвеститори, попут уступања земљишта, трошкова за улагање у инфраструктуру на рачун државе или ослобађања од ПДВ-а и царина. Томе треба додати и податак да неке од фабрика, које су добиле субвенције, данас бележе губитке. Од 41 компаније са којима је држава Србија потписала уговоре о подстицајима у периоду 2014 – 2016. године најмање 13 послује са губицима. Међу њима је и поменута компаније ”Леар Цорпоратион” из Новог Сада са минусом у каси од 560.699.000 динара. Ту је и компанија Хачинсон која је прошлу годину завршила са губитком од готово 600 милиона динара, као и још неколико фабрика, управо оних фабрика којим се Вучић хвали на Пинку. Због тога би на његове фотографије требало додати и ове бројке – Астер текстил (губитак од 129.661.000), Меита (губитак од 150.327.000) о чему је Истиномер, такође, писао. Истиномер.рс, Данас.рс www.srbijadanas.net/daju-suvencije-stranim-firmama-koje-proizvode-stotine-miliona-gubitaka/
