БАЛКАНСКЕ СКИЦЕ – ВУЧИЋ У МОСКВИ СРЕДИНОМ ДЕЦЕМБРА

Драган Милашиновић Кратко саопштење из председништва да је председник Србије Александар Вучић примио 09.11.2017. амбасадора Руске Федерације Александра Чепурина, који му је пренео позив председника Владимира Путина да половином децембра посети Руску Федерацију и састане се с њим у Москви, а да је Вучић то прихватио рекавши како је веома важно што ће имати прилику да с председником Путином разговара о билатералним односима, као и о конкретним предлозима за унапређење политичког дијалога и економске сарадње Републике Србије и Руске Федерације, али и односима у региону Западног Балкана, Европи, као и о глобалној политичкој и економској ситуацији, показује да велика анти-руска офанзива евроатлантиста на Србију неће остати без одговора. И то је свакако добра вест за све оне који нису вољни да о њиховим животима одлучују сподобе попут Хојта Јиа.  Оно што одмах пада у очи је да позив долази непосредно после Николићеве посете Москви, где је не само одликован Орденом  пријатељства, већ је и провео пар сати у разговору са Путином, као и да се реализује као хитан, па самим тим и веома а важан, јер наћи се пред Путином а да то није уговорено бар шест месеци раније није мала ствар. Ово је одмах покренуло лавину шпекулација почев од оне да се Николић у Москви бавио тужибабљењем Вучића, до оне да је тамо добио новац за формирање некакве нове странке. Но, пошто те вести долазе углавном од добро познатих Вучићевих таблоида не бих тиме превише разбијао главу. Просто, давање пара на руке за формирање политичких странака је западна методологија, што уосталом одлично знају и Вучић и Николић. Да Руси то хоће могли су до сада урадити хиљаду пута, а не чекати да Вучић одбаци хлапљивог Николића. Зато ћемо разлоге потражити на другој страни, геополитичкој. Нема сумње да је анти-руска хистерија у Србији достигла кулминацију посетом Хојта Лија. Све евро-атлантске испоставе у Србији, политичке странке, прозападне НВО, појединци у власти (попут Драгана Шормаза и Зоране Михајловић), тзв. “независни интелектуалци” итд., али и стране медијске подстанице и амбасаде (рецимо украјинска, енглеска, немачка…) кренули су да понављају варијације теза које је, отворено нападајући однос Србије и Русије, изнео Ји, почев од констатације о “две столице” до оног дрског питања “Зашто не питате Русе шта ће им имунитет за особље хуманитарног центра?”, које нато-лобиста Драган Шормаз, од тада, у свакој прилици понавља као папагај. А и сви остали мада, признајем, мање често. У том налету има система, односно стављања до знања да потпуна предаја Космета није више Србији довољна за улазак у “европску породицу”, без потпуног одрицања од Русије. Верујем да ће то бити главна тема у разговорима између Путина и Вучића, јер у њој је сублимовано све остало.  Путин свакако није онај коме се може продавати прича да онај ко је спреман да се одрекне Космета неће бити спреман одрећи се Русије и мислим да ће јасније него икада пре предочити Вучићу све опасности које стоје пред Србијом, ако настави путем који је кренуо. И пред Балканом. Јер, на крају крајева, Брајан Хојт Ји је у праву – не може се седети на две столице. Бар не вечно. Посебно у тренутку када је немачки амбасадор јасно и гласно рекао шта МОРА бити резултат Вучићевог “унутрашњег дијалога” – прво Косово у УН, а онда и директно признање. Зато верујем да ће Путин предочити Вучићу да његово пренемагање више нема сврху. И понудити му оно што је Дугин недавно најавио у Београду, а што се може сажети у: Окрените се Русији и допустите јој да заштити Ваше интересе – зајднички су нам!! _____________________________________ www.blic.rs/vesti/politika/nije-birao-reci-sta-je-sve-nikolic-ispricao-putinu-o-vucicu-i-kakva-je-bila-reakcija/y998639 rs.sputniknews.com/analize/201711101113400004-srbija-eu-ditman-kosmet/