Господине Скоте, објсните који су то “ратни злочинци” и у чему је њихов злочин?!

Овлашћени представник генералног утеривача “демократије” за свет и васељену- САД, Кајл Скот, изгледа још само није заузео јасан став о ајвару и прављењу зимнице, док о свему осталом, онако посабајле још бунован, каже шта мисли. Тачније, шта му је речено да мисли што му уједно дође и шта би овдашње власти требало да мисле. Пардон, морало да мисле! Овог му је пута засметала идеја да ратни команданти с Косова и Метохије буду гости предавачи на Војној академији, што јесте Вулиново прање савести због кукавичлука исказаног те ’99. године (а, када није, реално), али је као идеја- за поштовање! Дакле, Скоту се то ни мало не допада, напротив, згрожен је и самом могућношћу да се “ратни злочинци” помињу, а камоли говоре шта, јер то је, авај, како каза: “Апсолутно неприхватјиво за Америку и Нато!” Лепо је што човек има мишљење, али је с мишљењем проблем, а то дивно описује она стара мудрост- да је као гузица, има га свако! Проблем је, међутим, у томе што мишљења западних амбасадора овде углавном, ако не и увек, буде заповест, а лакејска власт се тих “мишљења” држи као Светог писма, мада гарантујем да Библију већина није узела у руке, док кваку Скорове канцеларије не испушта из ње… Најпре, господине Скоте, објсните који су то “ратни злочинци” и у чему је њихов злочин?! У томе што су до ногу потукли вашу фашистичку пешадију- ОВК, а потом добрано потпрашили Нато/Америку која је на Косову и Метохији погодила више цивилних објеката и збегова (с намером) неголи војних циљева, које сте узалудно тражили али су за вас тих 78 дана били и остали недосањани сан?! Ваши су се официри чудом чудли колико је војне технике и људства сачувано и повучено с Косова и Метохије несрећног јуна ’99. када сте тријумфално умарширали у нашу јужну покрајину, трудећи се да не делујете превише поражено али вам није успевало! Јесу ли, можда, “ратни злочинци” деца, да деца од 18 и 19 година која су вас, што каже још једна наша мудрост: “Испрашила ко вола у купусу” на Проклетијама и Паштрику, када сте на њих послали десетине хиљада кољача да сатру српску младост, али су вам показали због чега су славни потомци славних предака с Цера, Колубаре, Кајмакчалана, Брегалнице, Солуна..? Та деца би можда и пре команданата требало да предају на академији, а не би било згорег да и ваши официрчићи наврате и чују зашто “бој не бије свијетло оружје- већ бој бије срце у јунака”?! Нажалост, Ваше мишљење неће по оној Палминој остати у Ваша четири зида, односно, хоће, јер ваша су четири зида подигнута око Србије, па страхујем да се још дуго реч тих хероја неће чути, осим на полујавним трибинама и ретким вечерима сећања на хероје! То је већ наша срамота, једнако као што ти исти хероји 18 година ћуте, приморани да то чине, и што је управо већина старешинског кадра с искуством рата из ’99. одавно отерана из војске, углавном у пекаре, ноћне смене трафика, физикалце, инкасанте у кладионицама и ресто маргине где смо их на “мишљење” Ваших претходника сервилно потрпали ко секундарну сировину, уместо да се поносимо њима и не дозволимо, никако не дозволимо да их свака шуша назива “ратним злочинцима”, макар та шуша имала и титулу екселенције! Предуго смо се стидели својих хероја и не смемо никоме, никада више дозволити да нам их багателише, нити да чини све како бисмо и сами учествовали у тој срамоти! Наредног јутра, онако још буновни, распитајте се код својих саветника о Кошарама, Морини, Ђеравици, Паштрику, деци која су се укопала на првој линији и нису узмакла с ње ни за педаљ! Распитајте се о добровољцима који су јуришали без страха и стајања! Распитајте се о полицијским херојима, 63. и 72. специјалној бригади! Распитајте се, на послетку, о браћи- руском добровољцима који су бранили Косово и Метохију као да саме капије Москве бране! Кад чујете то што будете чули- заћутите! Будите поносни што сте амбасадор у држави таквих хероја! Поклоните им се кришом, да Вас нико не види, нарочите не ове наше марионете док вире кроз кључаоницу Вашег кабинета! Покажите величину тиме што ћете поштовати жртву и храрост непријатеља, јер су и многи пре Вас то учинили на помен српског војника! Да је среће да заиста у будућности предају на Војној академији, али, страхујем… Да је среће па да разишљате мало о ајвару и зимници, сигурно имате о томе шта “паметније” да кажете…