Председница Скупштине Србије Маја Гојковић изјавила је да ће захтев за њено разрешење ставити на дневни ред када буде постојао довољан број посланика да ту тачку у дневни ред и уврсте. „И даље стојим иза тога да ћу је ставити на дневни ред чим та тачка добије довољан број гласова да се уврсти у дневни ред“, рекла је Маја Гојковић новинарима у парламенту поводом захтева појединих опозиционих странака за њено разрешење. Како је указала, 30 посланика је тај захтев упутило парламенту, а када се утврђује дневни ред седнице они ни не дођу да гласају за свој захтев. Маја Гојковић је рекла и да је о том захтеву разговарала са свим посланичким групама, а да су јој они који су део владајуће већине рекли да би јој поново указали поверење. „Ја бих свакако била уздржана. Седницом не би председавала већ би ми било задовољство да из посланичке клупе одговарам на сва њихова питања“, казала је Маја Гојковић. Поједини посланици опозиције незадовољни су начином на који Гојковић води парламент због чега су поднели захтев за њену смену. Београд — Посланици у Скупштини тражили су обавештења о томе када ће плате и пензије бити враћене на ниво пре смањења, колико има бирача али и о сукобу Вулин- Скот. Посланица Доста је било Ана Стевановић питала је председницу Владе Србије Ану Брнабић када ће влада Скупштини Србије упутити предлог закона којим ће би се окончано наводно привремено умањење плата и пензија и подсетила да је Влада смањење плата и пензија орочила до краја 2017. године „Привремено не може бити нешто што траје пуне три године. Грађани имају право да знају где су усмерене њихове плате и пензије и када ће бити враћене на пређашње стање“, истакла је Ана Стевановић. Током постављања питања она је указала да је данас 80. дан од како је председник Србије Александар Вучић обећао да ће медијима доставити доказе за своје тврдње у вези са изјавом датом ТВ Пинк, како су наводно медијска удружења, лажне истраживачке куће и политичке организације које су организовале протесте добијале новац против њега због случаја у Савамали. „Поменуо је износ од 35 до 40 милиона евра утрошених у наводну кампању против њега па када можемо очекивати конкретне доказе за ову тврдју“, упитала је Ана Стевановић. Она је иронично питала Вучића како је могуће да БДП расте „тако муњевито и постоји ли опасност да се Србија превише развије“. Шеф радикала Војсилав Шешељ питао је премијерку Ану Брнабић зашто Влада Србије није америчког амбасадора Кајла Скота прогласила „персоном нон грата“, пошто је напао министра одбране Србије Александра Вулина због похвалних речи некадашњем команданту приштинског корпуса Владимиру Лазаревићу који је, по њему без правног основа осудјен пред Хашким трибуналом. „Србија треба да зна за част и достојанство и да ускрати гостопримство Скоту“, рекао је Шешељ. Он је казао да има доста невиних Срба који су осуђени пред Хашким трибуналом, али је напоменуо да има и оних који су били злочинци и потом рекао да би осуђеник пред Хашким трибуналом Веселин Шљиванчанин да му је и у Србији било суђено био осуђен најмање на 10 година затвора. Двери су се поново интересовале за прислушне уређаје па је Иван Костић питао директора Безбедносно информативне агенције Братислава Гашића колико централа за прислушкивање постоји у Београду и где се налазе. Он је питао да ли је БИА увозила опрему за прислушкивање 2014. године и 2015. године увозила опрему за прислушкивање које прозводње и где је та опрема тренутно инсталирана. Посланик Демократске странке Балша Божовић Влади Србије поставио питање да ли је тачно да је фабрика „14. октобар“ из Крушевца продата за пола милиона евра и тражио да му се достави процена вредности те фабрике пре продаје. „Када би се само ковачница исекла у гвожђе и продала вредела би два милиона евра, а то је само део ’14. октобра'“, указао је Божовић и упитао до које мере ће Влада у бесцење продавати имовину Србије повлашћеним инвеститорима за веома мало новца. Он је питао и да ли је истина да је један од руководећих људи у тој фирми у сродним односима са генералним секретаром Председништва Србије Николом Селаковићем. Посланик Народне сељачке партије Маријан Ристичевић питао је Министарство правде да ли постоји конфликт интереса уколико родитељ који ради у Агенцији за борбу против корупције „контролише своје дете које је народни посланик“, али није прецизирао о чијем родитељу, односно о ком детету је реч. Посланик Српске напредне странке Александар Марковић тражио је од Минстарства за државну управу и локалну самоуправу да се огласи поводом тврдњи Покрета слободних грађана да је у општинама Врачар и Звездара повећан броја бирача у бирачком списку. Он је потом прочитао обавештење о броју бирача градске општине Врачар у коме је наведено да је број уписаних бирача данас у односу на број од 2. априла када су одржани председнички избори већи за свега 346 бирача. Марковић је оценио да представници ПСГ „лажу“ и стварају атмосферу да се припрема изборна крађа, а у ствари се ради о припреми терена за изборени неупех који их чека на београдским изборима. Посланици су после тога наставили рад расправом о амандманима на измене и допуне Закона о државним службеницима. Посланици су подсетили да се измене раде због оснивања Националне академије за јавну управу која предвидја усавршавање државних службеника за коју опозиција сматра да је непотребна називајући је партијском академијом. Посланица Српске радикалне странке Вјерица Радета рекла је „господи из власти да им не требају никакве академије већ мало морала и мало мере у запошљавању оних који им обезбеђују капиларне гласове“. Она је рекла да законом није прецизирано ко ће вршити обуку службеника односно ко ће бити ментори, а да су радикали убедјени да ће то радити партијски кадрови који и „сами не знају посао, имају сумњиве дипломе, који се сами гурају у локалним самоуправама, па ко ујутру дође први чека га столица, а ко мало закасни нема где да седне“. Радета је, наводећи да следе београдски избори, рекла да ће сада ти људи бити запослени на одредјено време па ко донесе слику гласачког листића добити још три месеца. Посланица Демократске странке Србије Горица Гајић негодовала је што се усавршавање односи само на државне службенике, наводећи да би требало да се усавршавају и изабрана, постављена и именована лица зато што се врло често на функције постављају нестручни кадрови. Посланици су данас размотрили и седам амандмана на измене Закона о информационој безбедности, а потом почели да разматрају 56 амандмана на Предлог закона електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању. (Агенције) 91.222.7.144/hronika/skupstina-srbije-ana-stevanovic-kada-ce-plate-i-penzije-biti-vracene-na-nivo-pre-smanjenja-ivan-kostic-koliko-centrala-za-prisluskivanje-postoji-u-beogradu-i-gde-se-nalaze.html
