Вучић правно онемогућио изручење Харадинаја и Орића Србији

Харадинај је неко с ким је добро бити у влади, а Насер Орић је зликовац. У потпису Александар Вучић. Будући да је Харадинај стекао одлучујућу популарност у једном делу албанског бирачког тела управо зато што је Вучић тражио његову екстрадицију називајући га зликовцем, уз истоврсне детаље злочина који се сада наводе и за Орића (све је, наравно тачно, просто зато што су обојица зликовци муџахединске школе), Бакир Изетбеговић треба да се забрине за своју фотељу. Такве „емотивне“ изјаве Вучића док је описивао Харадинаја као злочинца и поступање нашег Министарства правде, управо су били основ да се одбије изручење Харадинаја Србији. Са становишта међународног права, сасвим довољан основ. Оно што бирач у Србији воли да чује преко телевизије, то је управо оно што је Харадинају потребно да би се успешно одбранио пред судом у Француској од екстрадиције Србији. А на КиМ, међу Албанцима, Харадинај онда долази као „херој“ који је одолео страшном Вучићу. Па постигне најбољи изборни резултат икада. Па постане премијер. Па онда Вучић баци Србе на Косову и Метохији Харадинају у загрљај. Па Вучић изађе у јавност и каже да је то „најбоље могуће“. И представа је завршена. Шта ради сада Вучић у случају Орића. Поново изјавама својим и својих, не знам како да их назовем, прави правну основу да изручење Орића Србији не буде могуће. Опет се министарка Кубуровић утркује у описима злочина чиме пред сваким судом развијених држава чини правно немогућим изручење Орића, зато што је прихваћено у међународном праву да саме такве изјаве представника извршне власти представљају довољан основ за тврдњу да, у тој и таквој држави, за окривљеног фер и правично суђење није могуће. Баш су такве изјаве представника извршне власти школски пример када се неће одобрити изручење због тога што постоји основана сумња да окривљени неће имати фер и правично суђење. Дакле, сарађују са Орићем највише што могу. Треба очекивати да сад Орић буде по потерници негде у Европи притворен, па исти циркус као са Харадинајем. А са ким Вучић не сарађује. Са Републиком Српском. Изјава Вучића је директно супротна изјави Додика и директно супротна ономе што би председник Србије требало да каже у овом тренутку о тужилаштвима и судовима на нивоу БиХ. Управо је ово пример зашто се ствари морају вратити у оквир Дејтона, који не познаје те правосудне функције на нивоу БиХ, или да се разилазимо. Просудите сами: Вучић:“ “Мораћемо да не кукамо, да не плачемо, али и да не опсујемо. Позивам све Србе да не покажу и не изговоре ниједну тешку реч против наших комшија Бошњака, већ да градимо пријатељство и будућност. Истину ниједан суд не може да сакрије.“ Додик: „“Председник судског већа је био Бошњак. Ово је прилика да рехабилитијумо причу о већ заказаном референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ. Позивам све Србе да изађу из свих иниституција Тужилаштва и БиХ“; и: „Ја ћу позвати све важне људе у Српској и ово је тачка преко које се неће проћи. Чињеница је да је чак и било Бошњака који су сведочили против Орића и то није било довољно за пресуду“ Вучић онемогућава сарадњу и са свима који су на нашој страни унутар држава ЕУ које су признале сецесију и САД тако што заговара дефанзиву и у погледу питања сецесије КиМ. Уместо да искористи узаврелу атмосферу унутар држава које су признале тзв. Косово поводом Каталоније и да на том таласу подигне политичку цену државницима тих земаља који су кратковидо отворили Пандорину кутију, он пушта да све оде у заборав. Када ће то аргументација Србије боље моћи да допре до широког аудиторијума тих држава које су признале сецесију, ако не сада. Као, Шпанија тражи одлагање. Бесмислица. Шпанији је потпуно свеједно, пошто нико, апсолутно нико, ни не мисли да спомене „П“ од признања сецесије Каталоније. Али онима који су непаметно признали сецесију КиМ итекако одговара да Србија сада не подигне видљивост тог питања и њихове некомпетентности. И све то у тренутку када Аустрија сада у недељу иде на парламентарне изборе, у којима су снаге против сецесије КиМ у налету. Знате оне теорије о економским пропадањима, када се каже „када се дотакне дно, онда се иде нагоре“. И оне који указују на то да код пропадања може и да не буде „дна“. Тако мени Вучић изгледа – нема дна.