Лекције из историје Милоша Земана

Узалуд неки скептици говоре да историја учи само то, да ништа не учи. Могу навести очигледне историјске поуке које су биле корисне. Ако не свима, онда у крајњем случају биле су корисне председнику Чешке Милошу Земану. Ових дана се М. Земан на чешкој телевизији дотакао рефрендума на Космету и на Криму и објаснио водитељима да су то јаја од сасвим различитих кока носиља. Он је подсетио да је својевремено критиковао одвајање Космета, пошто је то очигледно било кршење резолуције СБ ОУН 1244. Јер је у тој резолуцији црно на бело гарантована територијална целовитост Србије, која укључује и Косово и Метохију. Сецесија се десила на основу веома неубедљивог назови референдума у покрајини. Док је говорио о томе како су агитатори ишли по кућама у покушају да скупе гласове, људи су се смејали. Но, упркос свему, Брисел и Вашингтон су затворили очи на ту пародију. Сада, каже Милош Земан, они референдум на Криму сматрају незаконитом анексијом. Иако је референдум, без имало претеривања био свенародни. Испада да је то оно што се зове «мерење двоструким аршинима». На Криму они виде кршење међународног права, а када Косово постаје самостално упркос резолуцији СБ ОУН, то је за њих све у реду, рекао је чешки председник. Милош Земан зна шта прича. Његова рођена Чехословачка се 31. децембра 1992. године мирно и без пуцњаве поделила на Чешку и Словачку. Тако је било угодно људима који је насељавају, иако је самом Богу познато да ли је то угодно Историји. Међутим, овај пут се десило оно најважније – нико није говорио о неправедности тога што се десило. Редак случај мирне поделе државе у новијој историји. Но, Милошу Земану је позната и друга «страна месеца» – «Тешинско питање» које више деценија мути односе између Прага и Варшаве. Тешински рејон насељен је углавном Чесима и Пољацима и подељен је државном границом. Све је било релативно стабилно, док после распада Аустро-Угарске монархије, пољске и чешке власти нису потписале споразум о деоби територије. Подела је била веома сложена, а само питање је веома замршено и ускоро је Праг одлучио да раскине споразум и уведе армију у Тешинску област. Да право кажемо, није лепо испало, но, чињеница је чињеница – одучено је да питање о праведности разреше топови. Истина, рат им ипак нису дозволили, но, о референдуму више није било ни речи и територију је поново поделила међународна конференција у граду Спа. По резултатима те конференције, Чехословачка је добила 50% од тог укусно парчета на коме је живело 68% становништва. Био је то убод у срце пољске господе панова-велможа. Када се 1938. године нацистичка Немачка, тадашњи савезник Пољске, надвила над Судете, Варшава је захтевала од Прага да се торња из Тешина како зна, иначе неће бити добро. Са галантношћу својственој Пољацима, они су дали 10 дана Чехословачкој армији за евакуацију у тркачком духу. Уплашена влада Чешке је не само пустила Немце у Судетску област, него и Пољаке у Тешин, а осећање гочине због издаје дуго је остало у чешкој души. Зато се она веома осетљиво односи према поштовању равноправности у односу међу државама. У закључку да истакнемо да је крвави диктатор Стаљин натерао Пољаке да врате Чехословачкој отете јој рејоне. Пољаци су вратили, но Стаљина су почели да мрзе још више. И не оставља их нада у то да се Тешин никуд од њих неће денути. У сваком случају, пољски радници у конзулатима сваке године врше инспекцију тог рејона и оловком записују све промене у некретнинама које они сматрају пољским. Шта да се ради. Свако има своју представу о праведности. А Милошу Земану хвала што не забравља часове историје.