Борис Џонсон обећава светлу будућност

Борис Степанов Министра иностраних послова Велике Британије Бориса Џонсона сматрају за једног од главних чланова тима из кабинета Терезе Меј. Њему се задају деликатна питања. Дипломатија увек претпоставља могућност да се са саговорником понаша тако да саговорник дејствује онако како ти желиш. Паоло Коељо је једном рекао: „Дипломатија представља уметност у којој ти одлажеш решење све док проблем не нестане сам од себе“. У једном од својих недавних интервјуа издању „Дејли телеграф“ господин Џонсон је детаљно испричао шта чека Британију када изађе из Европске уније. Главни британски дипломата  је својим сународницима обећао да ће Велика Британија постати највеличанственија земља на свету са високим стандардом становништва. Министар одлично познаје историју. Сећа се да је Британска Империја постала велика само захваљујући ратовима за туђе територије које су одмах претваране у колоније и које су неколико векова храниле Краљицу и њене поданике. Распадом колонијалног система 1961.године апетити Британца су се, сасвим сигурно, смањили. Али навика да се живи на терет других је остала. Она им је у крви и са тим се  више ништа не може урадити. Поштеним радом се богатство није стицало. Сада су друга времена, али за Британију она нису, по свему судећи, једноставна. Борис Џонсон је сигуран да је доношење одлуке о изласку Британије из ЕУ било тешко, али уопште не треба да се сумња у њен резултат. „Британија сада има и своје проблеме, које мора да решава самостално“, – изјавио је Џонсон. „Наша судбина је одсада у нашим рукама. Уколико ми све организујемо, све испланирамо, уколико изградимо куће које су нам потребне и инфраструктуру, уколико младе навикнемо и стекнемо њихово поверење које ће они лако да прихвате, гарантујемо да  је ова земља не само оно место на које ће сви долазити  и где ће сви живети, већ и место на коме ће стандард бити велики, а БДП по становнику  бити висок, са продуктивношћу и квалитетом живота које заслужујемо“ – резимирао је Борис Џонсон, британски министар иностраних послова. А да се планира мора се одмах и што брже. ЕУ може да се растури у делове (на богате земље и сиромашне, које су увек живеле захваљујући дотацијама из Брисела). Алијанси више не предвиђају дуг живот. Џонсон то није ни поменуо. Сада треба да се уради тако да развод од ЕУ Британији буде што јефтинији по Лондон. У државној благајни нема пара са којима се не зна шта ће, а чиновници Европске Уније захтевају огроман новац за њено напуштање – 100 милијарди евра. Не треба ни да се искључи могућност да се интервју у Дејли телеграфу појавио управо да би умирио Британце. Убудуће ће све бити како треба. А сада они  морају да се припреме да дочекају тешка времена – да исплате све што су дужни,  па и да избројимо тих 100 милијарди.