Само пет дана након формирања Владе Републике Србије (формирана 29.07.2017), упркос објави председника републике Александра Вучића да ће премијерка Ана Брнабић бити задужена за економску политику, а министар спољних послова Ивица Дачић водити спољну политику, премијерка Брнабић је 3. јула дала интервју америчкој агенцији “Блумберг“, чији је преовлађујући садржај спољнополитички. Медији су се фокусирали на наслов дотичног интервјуа “Ако Србија буде морала да се определи између Русије и ЕУ, изабраће ЕУ“ (“Serbia Will Choose EU Over Russia If Forced“, July 3, 2017, 11:00 PM GMT, Bloomberg), објављеног у агенцијским вестима позивајући се на агенцију Блумберг, за који је накнадно установљено да је злонамерно и тендециозно лансиран. Циљ је као и небројено пута до сада био – бацање зле крви (нажалост, аутори овог “интервјуа“ су макар именом српског порекла – Миша Савић и Гордана Филиповић). Реакције српске јавности на поменути наслов интервјуа премијерке Ане Брнабић биле су двојаке, потпуно поларизоване: оправдано осуђујуће, патриотске и жестоке, са једне стране, и одобравајуће и снисходљиве, од стране НАТО пешадије. Из спектра изјава јавних личности овим поводом наводимо само неке (искључујући најекстремније): “Брнабићева никако не би смела да остане на нивоу лепих жеља и пожељних изјава“– изјавио је Бојан Костреш; “изјава Брнабићеве оголила политику по којој, па и изнад саме Србије, стоји ЕУ“– Милош Јовановић; “руско – српски односи нису претња било коме“– министар одбране РС Александар Вулин; “суштина мудре политике је да не дођемо у дилему“– министар спољних послова РС Ивица Дачић; “ на европском смо путу, али имамо став“– председник републике Александар Вучић. Кампања овим поводом је своју кулминацију доживела након сусрета премијерке Ане Брнабић са амбасадором Руске Федерације у Београду, г.Чепурином (6.јула ове године), приликом које је премијерка усмено образложила амбасадору Чепурину комплетну новонасталу ситуацију, и у прилог томе лично предала стенограм поменутог “интервјуа“ (“Захарова: Брнабићева тврди да је њена изјава погрешно пренета, Чепурину предала транскрипт интервјуа“, дневни лист Политика, 7.7.2017). Након пријатељског дипломатског сусрета на највишем нивоу, чија сврха је била разјашњење недоумица које је изазвао тенденциозни интервју, уследила је лавина негативних критика на рачун премијерке Брнабић. Стављена је на стуб срама само због жеље да не дозволи да се уруши нешто што је стварано вековима – коректне и братске односе Руског и Српског народа. Издвајамо две критике, велике специфичне тежине. “Не схватам тај чин да се она (премијерка Ана Брнабић) некоме правда“- изјавио је новопечени министар у влади Бранко Ружић (“Завршена прича – није потребан стенограм“– дневни лист Курир, 11.07.2017). “Потпредседница Владе РС Зорана Михајловић очитала је лекцију председнику владе РС Ани Брнабић“, искритиковавши је због правдања руском амбасадору уместо достављања садржаја интервјуа Влади Србије – истог дана након изјаве министра Ружића (“Рат-Зорана ударила на Ану“– дневни лист Курир, 11.07.2017). Да ли је потребно посебно коментарисати релацију у којој потпредседник Владе критикује и “очитава лекцију“ председнику Владе Републике Србије?? Анализа овог интервјуа поново упозорава на то да се подмукла субверзивна политика Запада према Србији није уопште променила и да се не мења, упркос томе што након петооктобарског преокрета Србију предводе “демократизовани“ кадрови, чије једно ухо слуша Вашингтон, а друго Брисел. Евидентно је да је и такво дванаестогодишње подаништво према Западу под сумњом и Вашингтона и Брисела и последњих пет година, уз салве константних провокација чији је смисао омаловажавање крајње транспарентних и коректних српско-руских билатералних односа који су у успону. Објашњење наведеног неповерења и злурадог подметања можда лежи у чињеници што је актуелна власт Републике Србије знатно унапредила намерно атрофирану сарадњу Србије са Руском Федерацијом (период 2000. – 2012.). Посебно треба похвалити то што Србија упорно одбија “препоруке“, односно ултимативне захтеве Запада који се тичу увођењу санкција Руској Федерацији. Ојачана сарадња између Републике Србије и Руске Федерације, између осталог снажно доприноси јачању одбрамбене моћи и способности Србије, која у условима војне неутралности треба и мора да одговори постојећим и могућим спољним, али и унутрашњим изазовима и претњама сопственој безбедности. Само неко ко је непријатељ Србије може бити против нарастајуће разноврсне сарадње Србије и Русије, јер Србија оснажује своју оружану силу са искључивим циљем да брани и одбрани сопствено становништво и сопствену територију. Држава Србија то чини руковођена богатим искуством о томе да оружани сукоби наносе максималну штету њеном одрживом развоју, а будући да такву могућност жели и свим земљама региона на тај начин доприноси очувању регионалног мира и безбедности. Имајући у виду наведене чињенице запрепашћује захтев америчког Конгреса, који је усвајањем посебне мере наложио Министарству одбране САД да му достави извештаје у руско-српској војној сарадњи. Медијима је то саопштио високи члан Комеитета за спољна питања Представничког дома Конгреса, Елиот Енџел (Танјуг, Спутњик, Новости, 15.07.2017). Енџел у наставку обајшњава да је “мера коју је Представнички дом Конгреса усвојио део Закона о националној одбрани 2018.“. Он даље наводи да је “Русија недавно поклонила Србији оружје вредно 600 милиона долара, укључујући шест авиона МиГ-29 Фулкрум, 30 тенкова Т-72 и 30 оклопних извиђачких возила БРДМ-2“. Посебну забринутост њујоркшког конгресмена изазива чињеница да Србија сада поручује системе противваздохопловне одбране С-300, али и долазеће политичке одлуке. „Искрено, све ме више брину избори које Београд прави кад је реч о војним и безбедносним питањима. Зато сам и написао данашњи амандман“, прецизирао је Енџел. (Танјуг, Спутњик, Новости, 15.07.2017). Коментаришући поменуте мере Конгреса и период српског доношења неких стратешких одлука, бивши амерички амбасадор у Београду Монтгомери, изнео је отворену претњу: “Јер, импликације те одлуке сносиће народ Србије а не САД! “, која је у контексту недавне оцене вашингтонске администрације да се Србија налази на линији ватре. Да ли претходно наведени догађаји значе да САД, уз пример малигне манипулације агенције “Блумберг“, сматрају државу Србију својим двориштем у коме треба спроводити хирове, тако лечећи сопствене глобалне страхове? Очигледно није довољно што упорно покушавају да направе другу лажну албанску терористичку државу на српској земљи – тзв. “Косово“. И тај процес им касни.
