Манастир Крупа у Далмацији обележава 700 година постојања

Манастир Крупа у Далмацији који је саграђен у време краља Милутина 1317. године, обележава 700 година постојања.   Како пише РТС, манастир који је посвећен Успењу Пресвете Богородице чији се празник данас слави, најзападнији је православни манастир на овим просторима који је вековима окосница опстанка српског народа. Темеље манастира Крупе поставили су монаси из манастира Крупе на Врбасу уз помоћ краља Милутина, током своје дуге историје тај манастир често је страдао у разним најездама, али је увек обнављан. „Материјална сведочанства историје српског православног народа тог краја, говорим о Буковици, која су концентрисана у ризници манастира говоре о једној невероватној концентрацији материјала примењене уметности. То су богослужбени предмети који се могу видети у музеју у једној одаји конака, у манастиру где се могу видети иконе, триптиси, диптиси, путири“, рекао је директор Архива СПЦ Радован Пилиповић. Он додаје да манастир има богату стару збирку штампаних и богату збирку рукописних књига. Запис на своду манастирске цркве сведочи да је обнављана у време цара Душана, а краљеви Милутин, Стефан Дечански, и Душан, издавали су манастиру даровнице у виду земљишта за издржавање, што се види у турским ферманима. Манастир је даривала 1494. године и мати Ангелина, српска деспотица. У млетачко-турским ратовима манастир је тешко страдао, док је у 19. веку бројне богослушбене књиге и друге вредности за манастир прибавио архимандрит Герасим Зелић. Велика страдање манастир је претрпео и 1941. и 1995. године. „Присуство манастира Крупе управо говори о једној укорењености српског народа да манастир Крупа није нека случајност присуства српског народа на толиком западу него један стожер“, наводи Пилиповић. У близини Крупе у Обровцу данас живи око хиљаду Срба. После „Олује“ тај крај је опустео, каже, Драган Комазец који има имовину у Жегару код Обровца. „Простори на којима смо живели су били претежно српска подруцја настањена православним становништвом и презимена Комазец, Милић, Зелић, Јованцевић су из тог краја“, рекао је Комазец. Обнова Крупе почела је 2000. године, па се у велелепном манастиру одвија монашки живот, оне малобројне Србе дочекују архимандрит Гаврило и владика Далматински Фотије.   www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:682998-%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80-%D0%9A%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B0-%D1%83-%D0%94%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0-700-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B0