Русија у облацима: Највише грађевине у највећој земљи на свету

1. Торањ Останкино (540 м)

ТВ торањ Останкино. Извор: Getty Images

Радио и телевизијски торањ саграђен је 1967. године, и сматра се ремек-делом совјетског грађевинарства. То је била највиша грађевина на свету до 1975. године, када је саграђен канадски национални торањ CN Tower који је виши за 13 метара.

Останкино је пројектовао совјетски инжењер Николај Никитин који је познат и по томе што је пројектовао Московски државни универзитет, Стадион Лужники и споменик „Мајка Отаџбина зове“ у Волгограду.

Данас је торањ отворен за посете тако да свако може уживати у погледу на главни град Русије са овог несвакидашњег видиковца.

2. Кула Федерација (374 м)

Кула Федерација. Извор: Igor3188(CC BY-SA 4.0)

Кула Федерација је највиши небодер у Русији и Европи. Налази се у Московском међународном пословном центру. Пројектовали су га немачко-руски инжењер Сергеј Чобан и немачки професор и инжењер Петер Швегер. Небодер се састоји од две куле спојене централним стубом који се уздиже високо у небо. Источна кула је виша. Изградња је завршена тек ове године, а укупна вредност пројекта износи око 1,2 милијарде долара. Поред станова и пословног простора у згради има ресторана, барова, туристичких агенција, па чак и wellness центар.

3. ОКО (Јужна кула) (354 м)

ОКО. Извор: Legion Media

ОКО (Јужна кула) је завшено 2015. године. То је друга по висини зграда у Русији и Европи. Састоји се од две куле. Налази се у Московском међународном пословном центру. Овај небодер је пројектовала америчка грађевинска компанија „Skidmore, Owings and Merril”, која је посебно позната по томе што је пројектовала највишу зграду на свету – Бурџ Калифа у Дубаију. ОКО је стамбена зграда која има ресторан и гаражу. Кажу да квадратни метар у њој може коштати и 23.700 долара.

4. Кула „Меркур Сити“ (338,8 м)

Кула „Меркур Сити”. Извор: Getty Images

Кула „Меркур Сити“ је препознатљива по блиставој бакарно-наранџастој фасади. Пројектанти су руски архитекта Михаил Посохин и његов амерички колега Френк Вилијамс. Зграда је завршена 2013. године. Као и суседни небодери ово је вишенаменски објекат који задовољава потребе бизнисмена високог ранга.

5. Санктпетербуршки телевизијски торањ (326 м)

Санктпетербуршки телевизијски торањ. Извор: Legion Media

Ова челична конструкција у Санкт Петербургу је први телевизијски торањ подигнут у Совјетском Савезу. Грађен је од 1956. до 1962. године. У време изградње торањ је био највиша зграда у Европи, виша и од Ајфелове куле. Данас торањ више није на првом месту по висини, али је и даље највиша грађевина руског „северног драгуља“, како се често каже за Петербург. Нажалост, овај торањ, за разлику од Останкина, није отворен за посете.

6. Руски мост (324 м)

Руски мост. Извор: Виталиј Ањков, РИА Новости

Руски мост, симбол Владивостока, саграђен је 2012. године за потребе самита Азијско-тихоокеанске економске сарадње. Од тада он спаја континентални део Русије са Руским острвом, на коме се сада сваке године одржава Источни економски форум. То је други по висини мост у свету (први је мост Мијо у Француској). Изградња је коштала око милијарду долара. Пентрање на мост, наравно, није дозвољено, али то није сметало руским љубитељима адреналина да ипак покушају.

7. Кула Евроазија (308,9 м)

Кула Евроазија. Извор: Legion Media

Овај небодер има 72 спрата у којима су смештени пословни простор, продавнице и фитнес центри. Кулу Евроазија у Москви саградила је америчка компанија „Swanke Hayden Connell Architects“. У јуну је овај небодер доспео на насловне странице руске штампе када је један „руфер“ покушао да се попне на њега. Нажалост, храбри „спајдермен“ није стигао до врха – полиција је осујетила његов покушај и ухапсила га када је био на 52 спрату.

Додатак: Звоник Ивана Великог

Слева надесно: Успенски храм, зграда Сената и звоник Ивана Великог у Московском Кремљу. Извор: Алексеј Дружињин, Антон Денисов, Информативна служба руског председника

До краја 19. века највише здање у Москви је био звоник Ивана Великог који се налази у Кремљу. Грађен је током три столећа, почев од 1329, да би 1660. године достигао висину од 81 м. Било је забрањено да се у граду подигне објекат који би имао већу висину од Храма Христа Спаситеља, подигнутог 1883. године