Трампов удар без последица по српске НВО

Најављеним смањењем САД би за невладине организације у Србији у 2018. издвојиле 15,2 милиона долара Могуће смањење новчане помоћи коју САД пружају земљама источне Европе, међу којима је и Србија, за развој демократије и владавине права, не би превише утицало на рад невладиног сектора у нашој земљи, сматрају саговорници Данаса.     Фото: ЕПА/ МИЦХАЕЛ РЕYНОЛДС   Предлог администрације америчког председника Доналда Трампа, да за следећу годину земљама Европе и Евроазије определи чак 336 милиона долара мање, упућен је Конгресу на разматрање, пише агенција Блумберг. Овим смањењем, за Србију би у 2018. било издвојено 15,2 милиона долара. Очекује се да ће тај новац бити намењен за програме унапређења војне обуке и едукације, подршку у борби против наркотика и тероризма и за финансирање економске подршке земљи. Како каже Драган Поповић, председник Центра за практичну политику, намера Трампове администрације о „резању буџета“ само прати тренд који већ годинама постоји код нас. – Мислим да ће таква одлука утицати на организације које добијају новац од америчке администрације. Међутим, број таквих организација је драстично умањен. Тај новац се годинама уназад углавном користи у раду са државним институцијама, које помажу реформе које су америчкој влади у том тренутку занимљиве. Стога верујем да неће претерано да утиче на рад читавог сектора, јер већ одавно постоје други начини финансирања и невладин сектор се више не ослања толико на америчку помоћ, констатује Поповић. Како пише агенција Блумберг, средства намењена нашој земљи за следећу годину биће за 45 одсто умањена. Према речима Александра Попова, директора Центра за регионализам, најављено смањење средстава утицаће на рад невладиних организација само у оној мери у којој су то државне паре САД-а. – Америчке фондације су значајне за рад невладиног сектора у Србији, али постоји и много приватних фондација, које су независне од Стејт департмента. Иначе, највећи донатор Србији је Европска унија, која даје и највеће појединачне донације. Недостатак средстава који већ постоји, осећа се у раду невладиног сектора. Потпуно независне организације најгоре пролазе јер теже долазе до средстава. Боље пролазе оне фондације или организације блиске власти, сматра Попов. Иако су претходне администрације балансирале између одбране, дипломатије и развоја, тренутни след догађаја не одговара таквој равнотежи. Стога је, сматра Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику, важно дефинисати врсту помоћи која се упућује земљама источне Европе. – Поставља се питање у којим сегментима ће се новчана помоћ смањити, да ли само кроз државне субвенције (УСАИД) или друге невладине организације, које нису у директној спрези са УСАИД-ом. Трампова администрација је направила стратегију која смањује такве издатке и која неће погодити само нашу земљу. Генерално је таква врста помоћи већ годинама у паду, али се та врста помоћи не односи само на невладин сектор, јер се тиче и реформи и других сегмената друштва, закључује Јоксимовић. Стојановић: Трампова популистичка мера Бобан Стојановић, политиколог, каже за Данас да му делује да су средства одавно смањена, те да је тиме и подршка америчке администрације мања. „Ово изгледа као популистичка мера Доналда Трампа, покушај да се Америка не меша у оним земљама које нису кључне за њено геополитичко функционисање. Одлука о смањењу може имати негативног ефекта за цивилно друштво, које једино заговара унапређење демократије, владавине права и транспарентности“, закључује Стојановић. www.danas.rs/politika.56.html?news_id=354205