Комшије имају разумевања: Како живе руски вегани у Србији?
Публикация от @natali (@mamochka_natochka) Июл 26 2017 в 1:33 PDT
Јеловник „сирових“ вегана
Нико у овој породици не једе ни месо, ни саламу, ни јаја, ни млеко. Наталија се принципијелно противи убијању животиња јер сматра да су оне наши сродници и васпитава децу да живе у хармонији са природом. Дечаци се не боје змија и хране псе луталице, а у свом дворишту држе као кућне љубимце кокошке и украсне свиње Њашку и Ивашку.
Публикация от @natali (@mamochka_natochka) Авг 14 2017 в 7:04 PDT
У њиховој кући је на трпези само сирово поврће, воће, зелен, исклијало семење и орашасти плодови. Гриз од житарица само преливају врелом водом трудећи се да сачувају у њему максимум витамина. Беру и једу печурке, и разно растиње: маслачак, седмолист, коприву, чичак, тушт , нану и камилицу.
Публикация от @natali (@mamochka_natochka) Май 17 2017 в 2:05 PDT
Земља добрих људи и лепе природе
„Како се твоје комшије Срби слажу са тобом? Зар им није чудно што ви тако живите? Знамо да су традиционална српска јела роштиљ, печени прасићи, љуте кобасице и чварци“, питам ја Наталију.
„Овде су нас много лепо прихватили! Ја сам заљубљена у ову земљу и њен народ! Срби су веома добри људи. Васпитачице у вртићу су имале пуно разумевања за наш начин живота и чак су понудиле да за наше дете спремају посебну храну“, рекла је она. „Вероватно су овде сви добродушнији због климе и природних лепота. Дубоко ме је дирнуло то што Срби толико воле децу. Мушкарци и младићи могу да се осмехну детету на улици – то је овде потпуно уобичајено. Сада сам се и ја на то већ навикла (на добро се човек увек лако навикне!). Стекли смо овде и пријатеље које доживљавамо као део породице. Одлазимо код њих на славе и рођендане, и нико нас не гледа са чуђењем. Сви нас искрено воле.
Публикация от @natali (@mamochka_natochka) Май 14 2017 в 1:04 PDT
„Како су се твоја деца прилагодила новом животу?“
„Деца иду у добру бесплатну школу, похађају наставу на српском језику. Овде не постоји нека строга дисциплина на одморима, деца се осећају лагодно. На великом одмору играју фудбал и кошарку на школским теренима. Веома се радујем што могу да одлазе у школу у обичном оделу. У Русији сам од јутра до мрака пеглала школску униформу. Поред тога, прилично је скупо куповати по неколико одела за свако дете. Овде је у том погледу све много једноставније. Овде деца не обраћају пажњу на туђе одело и не одбацују другу децу која су лошије обучена.