Потписивањем Бриселског споразума, Вучић себе дисквалификовао да решава било које национално питање, његова најава декларације о опстанку српског народа је у најмању руку дегутантна

Најава декларације о опстанку српског народа и српске државе од стране председника Србије у најмању руку делује дегутантно. Александар Вучић потписивањем Бриселског споразума је себе дисквалификовао да решава било које национално питање, имајући у виду да тај споразум представља издају српских националних интереса на Косову и Метохији. Председник Републике Србије је успоставио класичну границу између Косова и Метохије и остатка државе Србије, укинуо српске институције на Косову и Метохији па се стога поставља питање како може и са којим правом да брине о српским националним и државним интересима. И што је најгоре, он каже да у јужној српској покрајини мора да се поштује реалност а она се састоји у томе да између Косова и Метохије и остатка Србије постоји граница и да нема институција дражве Србије које је он укинуо. Причом о реалности актуелни председник жели да припреми јавност Републике да би се што лакше отарасио своје јужне покрајине. Његов шеф кабинета Никола Селаковић нападно говори о заштити српских светиња манастира Дечана и Грачанице и нормалан човек не може да схвати како неко може да брани манастире а да предаје територију на којој се ти манастири налазе. Борбу за српски културни и национални идентитет не могу да воде они који се спрдају са идејом „Небеске Србије“ и не могу да воде они који се одричу Косова и Метохије као темеља српске државности и духовности. Једноставно, све што постоји духовно код Срба кренуло је од Косова и Метохије. Почев од Светога Саве и житија Светог Симеона и осталих првенаца српске писане речи. Председник Републике Србије се тих вредности одрекао па како онда може да пише декларацију о опстанку српског народа и српске државе када је сам пљунуо на темеље нашег опстанка. Наведена декларација, не треба бити много паметан, јесте пре свега маркетиншког карактера везана за предстојеће изборе у српској престоници. Онај ко говори и велича протестантизам као туђу религију, која је толико зла нанела српском народу, нема право да себе представља заштитником српске културе и браниоцем српског идентитета. Са истом намером председник Републике говори о унутарсрпском дијалогу а пре тога се посвађао са свим и сваким називајући своје политичке опоненте идиотима са којима треба да прави компромис о најважнијем српском националном питању. Стога је и чудно да једна таква политичка фигура уопште може да говори о националном опстанку а још мање да прича и склапа договоре о битним државним питањима. На крају, Александар Вучић зна да критикује Војислава Коштуницу јер је у његово време Косово прогласило независност. Као да је овај то могао да спречи, а није. Али оно што Александар Вучић не жели да призна јесте да је својом вољом, или боље рећи, због својих обавеза према онима који су га довели на власт удаљио Косово и Метохију од своје матице корацима од седам миља. Зато ако жели да стварно буде тај који брине о српским националним интересима нека распише, за почетак, општинске изборе на Косову и Метохији а не да то препушта сепаратистима у Приштини. Скупштина Србије по Уставу Републике Србије расписује локалне избире на целој својој територији. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ наглашава да је пре доласка Српске напредне странке на власт 2012. године Скупштина Србије раписивала локалне изборе на Косову и Метохији. Нека Александар Вучић прво распише локалне изборе у јужној српској покрајини па нека после тога пише декларацију. У противном, декларација ће бити по оној народној песми „завођење за Голеш планину“. (НСПМ) www.nspm.rs/hronika/otadzbina-potpisivanjem-briselskog-sporazuma-vucic-je-sebe-diskvalifikovao-da-resava-bilo-koje-nacionalno-pitanje.html