У Новгороду на зидовима храма пронађени јединствени написи на глагољици
Приликом ископавања у Благовештенском храму на градини научници из Арехолошког института РАН открили су мноштво натписа, графита из прве половине 12. века, а међу њима и својеврсне зидне новине.
Благовештенски храм на градини познат је и као Рјурикова градина. Предање каже да је кнез Рјурик кога је становништво позвало да управља њиховом територијом ту дошао 862. године. Градина је дуго имала улогу резиденције новгородских кнезова. Године 1342-1343 стари храм по наређењу московског великог кнеза Симеона Гордог срушен је, а на његовом месту изграђен нови.
Приликом изградње новог храма темељи старе цркве засипани су песком и слојем грађевинског материјала. Управо у том грађевинском отпаду нађене су хиљаде фрагмената фреско-сликарства тог доба.
Владимир Седов, руководилац Новгородског архитектонско-археолошког одељења Археолошког института и дописни члан РАН каже да је на комадима малтера са зидова тог храма пронађено 49 графита. По својој драгоцености за историчаре и лингивсте они не заостају за повељама на брезовим корама. На њима је сачувана непосредна реакција житеља Новгорода 12. века на оно што се у њиховом окружењу догађало.
Графите из прве половине 12. века нису исписивали вандали. На зидовима храмова испод фресака, нарочито су се гребале поруке о актуелним збивањима, молитве, записи везани за посао. Биле су то својеврсне средњовековне зидне новине.
За научнике је најинтересантнији натпис о смрти и сахрани кнеза Всеволда Мстиславича који је у Новгороду столовао од 1117. до 1136. године. Затим је протеран из града и 1138. године умро у Пскову. Том догађају посвећена су три натписа у олтару. Један дугачак, свечан, написан краснописом, други кратак и трећи у коме се каже да је Всеволд Мстиславич сахрањен дан после смрти.
Пронађено је неколико натписа исписаних првом словенском азбуком глагољицом. До почетка 12. века она се изузетно ретко користила. Један од графита који садржи молитву вероватно је најпознатији у овом тренутку натпис у Русији на глагољици. Приликом ископавања пронађен је и оловни печат кнеза Мстислава Давидовича Смоленског који је Новгородом владао кратко и још много артефаката, преноси портал Вести.