Руски Хаваји: Освајање које се није догодило

Ако би се ствари вратиле два века уназад, данашњи Руси свој одмор и празнике проводили би у руској Аутономној Републици Хаваји. Иако ово данас звучи као научна фантастика, почетком 19. века Руско Царство имало је шансу да под контролу стави Хавајска острва.  

Почетком 19. века руски истраживачи Иван Крузенштерн и Јуриј Лисјански искрцали су се на Хавајска острва. Тамо су затекли много Американаца, који су на острвима увелико развијали своје пословне пројекте. Руси су хавајском краљу понудили споразум о пријатељству и сарадњи. Међутим неколико година касније, Руси су на брзину напустили ову територију. Зашто?

Два краља

На прелазу из 18. у 19. век, постојала су два хавајска краља. Камехамеха Велики је 1810. године ујединио краљевство са престоницом у граду Хонолулу, на острву Оаху; и вазални краљ Каумуалиј, који је владао на два мања острва Ниихау и Кауаи.

Краљ Камехамеха I (1758-1819) и његови ратници 1819. Цртеж Е. Бајарда, за The Illustrated World,1880. Извор: Getty Images

Чланови руске експедиције срели су се са краљем Камехамехом, страственим љубитељем бродова. Камехамеха пожелео им је топлу добродошлицу и понудио да почне трговина са руском колонијом Аљаском.

Међутим, након прве руске посете, међу локалним становништвом и Америкацима који су тамо живели, почеле су да се шире гласине како се руски цар спрема да освоји острва.

Долазак немачког доктора

Међутим краљ Каумуали 1815. године наређује својим војницима да заплене руски брод Беринг, који је пловио са залихама према Калиформији. Александар Баранов, први гувернер руских колонија на америчком континенту, шаље свог изасланика, др Георга Шафера на преговоре са Каумуалијем.    

Шафер, немачки лекар који је служио Руском Царству, није имао војног, поморског и дипломатског образовања. Међутим, Баранов једноставно није имао ког другог да пошаље у ову мисију. Шаферу је било наложено да се сретне са Камхамехом и замоли га да утиче на Каумуалија да ослободи брод.

Коначан циљ, међутим није био само ослобађање Беринга, већ успостављање станице за предах и снадбевање, руским бродовима који су превозили крзна за Кантон у Кини. Такође, Шаферу је било наложено да преговара о руском монополу на трговину сандаловином, веома цењеним материјалом за израду намештаја. Шафер је писмо и дарове гувернера Баранова предао Камехамехи.     

Ствари међутим нису кренуле у добром смеру крајем 1815, након Шаферовог доласка у Хонолулу. Под утицајем америчких трговаца, Камехамеха прво је одбио да прими немачког доктора, а писмо гувернера Баранова вратио неотворено. На срећу по Шафера, Камехамехина супруга се разболела, а немачки доктор је успео да је излечи. Овим чином Шафер је завредео краљево поверење и дозволу да купи земљишну парцелу и на њој сагради фабрике. Међтуим, брзо је стекао репутацију руско шпијуна и живот на Камехамехиној земљи постаје веома опасан за немачког лекара.

Георг Антон Шафер. Извор: Archive Photo Шафер са Оахуа одлази у мају 1816. и прелази на Кауаи, острво краља Каумуалија. По доласку руског изасланика, Каумуали се заклиње на верност цару Александру Првом, надајући се да ће му удаљено царство помоћи да свргне свог локалног господара, краља Камехамеху. Он такође обећава жарко жељени монопол на трговину сандаловином. Изгледало је да је Шафер постигао коначан циљ. Међутим, Американци ступају у акцију.

Освајање које се није догодило

Током своје мисије Шафер је потписао тајни споразум са Каумуалијем, којим је вазални краљ био обавезан да Шаферу обезбеди око 500 војника, за подршку у освајању Камехамехиног краљевства. Заслепљен својим ранијим успехом, Шафер је документа са Каумуалијевим потписом послао у Санкт Петербург Баранову. Потом је почео да купује ратне бродове за свог новог хавајског савезника средствима Руско-америчке компаније са Аљаске. Подигао је такође три утврђења, назвавши их по Александру Првом, његовој супрузи Јелисавети и Барклају де Толију, руском маршалу шкотског порекла.   

Хаваји 1890. Извор: Getty Images

Овај амбициозан план освајања Хавајских острва убрзо су обуставили амерички трговци и морнари. Они су брзо покуповали сву сандаловину, залихе хране и со у Камехаемехином краљевству, оставивиши Русе да гладују и без било каквих роба за трговину. Коначно, Американци у руској служби почели су да прелазе на страну својих сународника.

Доктор Шафер био је приморан да 1817. године напусти Хаваје.

Хладан пријем у Санкт Петербургу

Месец дана након одласка са Хаваја, Шаферов извештај предат је цару Александру Првом. Упркос томе, што су могућности за освајање Хаваја и даље деловале привлачно, цар Александар је глатко одбио Шаферов предлог. Разлог одбијања био је принципијелне природе. Цар је сматрао да је неморално истовремено осуђивати Наполеонове територијалне аспирације са једне стране, а са друге освајати колоније на Пацифику.

Такође цар није желео да хавајско питање ремети односе тада блиских партнера Русије и Сједињених Држава.

Хаваји су задржали статус независне луке у међународној трговини још много деценија, а Русија је као и друге земље наставила да тргује тамо. Данас историјски парк Форт Елизабет (утврђење названо по руској царици Јелисавети, подигнуто од стране др Шафера) једино је што подсећа на руско присутво на Хавајима.  

Хавајско острво Кауаи, рушевине некадашњег руског утврђења Форт Елизабет. Извор: Legion Media

Руски Форт Елизабет

Бедеми овог утврђења порушени су 1862, дуго година након дефинитивног руског повлачења са Хаваја. Иако више не постоји као целина, посетиоци се могу упознати са темељима тврђаве и њеном унутрашњом територијом, која је имала облик неправилног осмоугла. Са ове тврђаве контролисани су водени прилази острву Кауаи. Унутар утврђења налазиле су се резиденције, капела, баште, тржни центар и главна зграда. Посетици овај локалитет данас могу истраживати у самосталном обиласку.