Шест навика стечених у СССР-у којих Руси не могу да се отарасе

1. Нема те ствари која би била за бацање

Извор: В. Титов/ТАСС

Да ли сте икад прошетали кроз блокове зграда у Русији и приметили претрпане свим и свачим балконе? Старе дрвене скије, поломљени радио апарати, аутомобилски делови, теписи, шифоњери... шта све не. Рецидиви совјетског времена у понашању људи и даље постоје. И у стану су ормарићи, комоде, полице обично пуне трица и кучина. Поједини Руси једноставно никако не могу да прихвате да би нешто требало да се баци.

У СССР-у се бацање ствари сматрало расипништвом и ова навика као да је опстала до данашњих дана. Изгледа да никада не знате, када ће вам затребати зарђали теткин прибор за нокте, или тегле маринираног бели лука, са етикетом на којој је рок употребе истекао пре 20 година. Совјетске породице су веома ретко бацале храну, чак и када је постојала опасност да се убуђа. Увек су остављале могућност да је и у таквом стању упрже и поједу.

 2. Најбоље ствари се чувају за светлију будућност

Извор: В. Акимов / РИА Новости

Многи Руси никада нису ни распаковали купљене или добијене на поклон лепе кристалне и порцеланске сервисе. Тако да су и даље као нови, и наравно драгоцени. И није важно што им ничему не користе.

Већа је вероватноћа да ће се Рус осмехнути странцу на улици (погледајте тачку 5), или отпевати америчку химну, него да извади из кутије свој најбољи порцелански сервис. Чаше, шоље, зделице, тањири који се свакодневно користе могу бити веома стари и напрсли, али готово је извесно да ће добре и лепе ствари „негде на сигурном“ скупљати прашину. Можда разлог овога треба тражити у томе што су совјетски људи маштали о светлој комунистичкој будућности и најдраже ствари чували за боља времена.

Овај начин размишљања се односи и на одећу. Није се водило рачуна да би хаљине и одела, која се чувају могла да изађу из моде. Неки Руси и данас свој даљински управљач за телевизор држе умотан у најлону да се не изгребе.

3. А шта ће рећи људи?!

Извор: Фред Гринберг/РИА Новости

„Шта то радиш? Шта ће рећи људи?! Зар не видиш како те гледа она жена?“

Совјетски родитељи су обично били веома строги када су учили своју децу да зазиру од странаца, рођака, школских другова итд. Ово би могло да звучи претерано, али у совјетским временима је то био прави страх. До данашњег дана се у Русији према странцима односе са малом али обавезном дозом сумње: Што би се неко одлучио да посети хладну, бруталну Русију, сем ако га није послала нека страна служба, зар не?

4. Одбојност према комплиментима

Извор: Виктор Садчиков/ТАСС

Ова особина ипак није карактеристична само за Русе. Већина Енглеза такође тешко прихвата комплименте. Али Русе бије глас да се осећају непријатно ако им неко неоправдано посвети пажњу. На пример, ако је продавац превише љубазан, Рус ће се предомислити да било шта купи, окренути се и отићи. У Русији се цени скромност, док на оне који воле да буду у центру пажње гледају са негодовањем (погледајте тачку 3).

5. Никад се не смеју на улици

Извор: Игор Уткин/ТАСС

Свако ко се одлучио да посети ову земљу, мора да је добро упознат са следећом чињеницом – Руси се веома ретко осмехују непознатим људима, за разлику на пример од Енглеза и Американаца, који могу да ходају улицама осмехујући се сваком пролазнику од уха до уха.

Озбиљан израз лица је био саставни део свакодневнице у Совјетском Савезу. Било је много неповерења међу људима па и мало повода за осмех. То може да потврди овај стари совјетски виц:

Три мушкарца седе у ћелији на Тргу Дзержинског (седишту КГБ-а). Један пита другог зашто су га ухапсили. Овај одговара: „Критиковао сам Карла Радека“. Први је запањен: „Није могуће! Мене су ухапсили зато што сам хвалио Карла Радека“. Обојица су збуњени. Питају трећег како је доспео у затвор, а он одговара: „Ја сам Карл Радек“.

Стара руска пословица гласи: смех без разлога је знак глупости. Стога, ако вам успе да искамчите осмех непознатог Руса на улици, слободно се потапшите по рамену.

Напомена: то што се Руси не осмехују тако често не значи да нису пријатељски расположени. Постоји појам „хладна љубав“!

6. Дуге гозбе

Извор: Борис Кавашкин/РИА Новости

Руси су у стању да сатима и сатима прослављају нешто са пријатељима и рођацима. Дуго седе за трпезом пуном традиционалних руских јела: салата оливје (у Србији позната као руска салата), пељмени (кувано тесто пуњено месом) и шчи (традиционална руска чорба са купусом). Слављенички мени је баш као у време СССР-а. Гости и домаћини обично подижу много здравица, за све и свакога под капом небеском.  Руси обично кажу: ако је дошло до десерта, рачунај да забава није успела.