Москва у десет тачака очима једног Црногорца

Метро

Прва знаменитост Москве са којом сам се сусрео био је метро. У очи упадају две ствари. Невероватна ефикасност, готово на минут наилази следећа линија и раскошне станице у центру града. Поједине од њих отворене су пре Другог светског рата, са мисијом да покажу моћ и снагу совјетске империје. Баш ове станице сматрају се својеврсним подземним музејима уметности и њихова архитектонска лепота неспорна је и на Западу.

Метро Мајаковскаја. Извор: Николај Галикин / ТАСС

 Метро је једини вид транспорта у Москви са којим сте сигурни да стижете на време. Једном приликом, у периоду тзв. пробки (у преводу чеп, иначе одомаћени московски жаргон за закрчење саобраћаја, гужву) за преко сат времена вожње у таксију прешао сам једва четири километра. То је отприлике уобичајено растојање између две метро станице, које се подземним транспортом прелази за 2 до 3 минуте.

Благо московског метроа: 4 станице Зелене линије које не треба пропустити

Москва никад не спава

Већине европских престоница на крају радног времена су практично пусте. То са Москвом није случај. Чак и недељом у 23 часа може вам се десити да се једва угурате у претпрани вагон метроа. Много ресторана, кафића и супермаркета раде 24 часа. У близини било које метро станице, без проблема ћете наћи продавницу, или угоститељски објекат са оваквим режимом радног времена.

Вечерња саобраћајна гужва у Москви. Извор: Евгениј Бијатов / РИА Новости

Власници аутомобила у Москви такође неће имати проблема да пронађу ни ауто-сервис, место за прање аутомобила, па чак и вулканизерску радњу која ради 24 часа. Мегалополис који је усисао околне мање градове, град ка коме гравитира 20 милиона људи сам намеће овакав ритам.

Ресторани

Од порција у московским ресторанима тешко да ћете се најести као на Балкану. Цене су оно на што посебно треба да обратите пажњу, јер њу примарно не детерминише локација. Могуће је наћи пристојан ресторан у близини Црвеног Трга и ручати за десетак евра, или попити одлично пиво за око 2 евра код Бољшој театра, али и ресторане на периферији где су цене по неколико пута скупље, нпр. чај и кафа 5 евра, пиво 6-7, главно јело од 20 евра па навише.

Ресторан у совјетском стилу, Вареничнаја Nо1. Извор: Марија Јонова-Грибина

Ако већ стандардне порције нису нарочито велике, онда московска понуда ресторана свакако јесте понуда. У Москви можете пробати специјалитете далекоисточне, средњеазијске, кавкаске, индијске и  европске кухиње, ручати у енглеском пабу, или ресторанима осмишљеним у духу руске и совјетске традиције.

Конобари често знају да буду иритантни. Уколико желите да типично балкански поручите кафу и прелистате новине, спремите се да на сваких 10 минута будете питани ,,Желите ли још кафе?'', или ,,Што не бисте пробали наше дезерте, веома су укусни­­?'', односно препоручити вам да поручите наргилу.

Теремок против Мекдоналдса

Позоришта

У Москви постоји својеврстан култ одласка у позоришта. Популарност театра међу Московљанима чини ми се да је неупоредива са било којим другим градом. Сваког дана на репертоару се нуди неколико десетина представа и сале су углавном пуне. Рецимо, у монументалном здању Театра Руске армије, од 2011. године приказује се Нушићева ,,Госпођа министарка'', где главну улогу игра Олга Богданова, народни артист Русије (највеће звање које један уметник може да завреди).

Плакат за позоришну представу. Извор: Прес фото

,,Госпођа министарка'' је уједно и прва позоришна представа коју сам у Москви одгледао. Урађена је у потпуности аутентично, па и нашим људима који не знају руски језик, неће бити неинтересатно уколико се одлуче да је погледају. Иначе сваки свој каснији одлазак у Москву, искористио сам бар за једну посету позоришту.

Музеји

Не мањи култ од одласка у театар, за грађане Москве представља посета музејима. Овде се налази више стотина музеја и готово сваке недеље можете одабрати да посетите други, почев од музеја са историјском и уметничком тематиком, музеја науке и технике, музеја посвећених славним писцима... па све до музеја кекса. Већина московских музеја основана је у совјетско време, међутим у компексу ВДНХ можете погледати савремену мултимедијалну презентацију о историји Русије.

Мој први покушај да посетим неки московски музеј није био успешан. С обзиром да су моји родитељи, посетили Москву 70-тих година на студентским екскурзијама, били импресионирани Бородинском панорамом и Музејем Великог отаџбинског рата (1941-45), ове знаменитости сам пожелео да посетим, одмах после шетње Црвеним Тргом. На интернету сам се информисао да је последњи четвртак у месецу, за ова два музеја нерадни дан. Ипак, иако сам одабрао среду затекао сам затворена врата. Разлог – среда 28. фебруар, последњи дан у месецу. Зато, избегавајте московске музеје у години кад последњи дан месеца фебруара пада у среду.

Државни историјски музеј. Извор: Јекатерина Чеснокова / РИА Новости

Више среће имао сам са Историјским музејем, смештеним на самом улазу на Црвени трг. Музејска поставка приказана је у 39 засебних сала, од којих свака говори о посебној епохи историје Русије. Најмање 3-4 сата потребно вам је да одвојите за овај музеј. Још више времена требаће вам за обилазак Кремља, где никако не смете пропустити да погледате поставке Оружане палате и Алмазног фонда.

Паркови

Упркос томе што се у Москви последњих година заиста много гради, просторни и урбанистички план никако не запоставља паркове. У оквиру готове сваке градске четврти налази се по неколико, за московске стандарде мањих паркова. У већим, централним градским парковима, као што су рецимо Коломенскоје, Царицино и Измајловски постоје километри пешачких стаза, док највећи Парк културе – Горки, смештен уз обалу реке Москве, у данима викенда посете стотине хиљада људи. Управо су паркови и много зеленила, један од главних разлога зашто је ваздух у овом готово двадесетомилионском мегалополису подношљив. 

Панорама Москве,Парк Горког десно. Извор: Сергеј Смирнов / Global Look Press    

Манастири

У Москви и околини смештено је много много цркава и манастира. Манастир за руске прилике подразумева комплекс опасан бедемом, унутар кога се налази по неколико цркава и храмова. Московски храмови изгледају заиста раскошно, неретко су зидови високи и по преко 10 метара. У ширем центру града смештени су Донски, Даниловски и Новодевичји, светиње подигнуте у 16. веку. Велику светињу представља и Покровски манастир, где се чувају мошти Св. Матроне Московске, која по легенди саветовала самог Стаљина, да у октобру 1941. не напушта Москву. 

Манастир Новодевичји. Извор: Владимир Астапович / РИА Новости

На стотињак километара од Москве, у градићу Сергијев Посад, налази се манастирски комплекс посвећен Светом Сергију Радоњешком, чије се мошти тамо чувају. Више од 10 цркава и храмова налази се унутар Свето-Троицке Сергијеве лавре, чије је оснивање почело у четрнаестом веку, а од 1993. постала је објекат под заштитом UNESCO-а.

Свето Троицка Сергијева лавра- Извор: Lori/Legion-Media

Прави пример толеранције

Поред православних, у Москви се последњих година подижу и богомоље других религија. Једна од највећих џамија на свету, налази се у непосредној близини раније поменутог Театра Руске армије. Укупна површина ове џамије је 18900 m2 је, а 2015. године заједно су је отворили председници Владимир Путин и Реџеп Ердоган. Баш на овом месту налазила се стара џамија из 1904. године.

Централна московска џамија. Извор: Валериј Шарифулин /ТАСС

У Москви не постоје сиромашне четврти, својеврсна модерна гета као у градовима на Западу, резервисана за емигранте и њихове потомке. Поштовање мањинских народа и конфесија, једна је од традиција овдашњег друштва и представља константу још од времена царства. Русија је матична држава за више од 100 разних националности, а Москва и руско друштво придошлицама са Кавказа, Средње Азије, Сибира, и руског Далеког Истока, дају једнаке шансе као и Русима.      

Безбедност

На московским улицама, парковима, метроу и тржним центрима можете често срести полицију и сараднике компанија за обезбеђење. Посебно строге безбедоносне провере спроводе се на сва три московска међународна аердрома. Полицајци су доста љубазни, било када вам проверавају документа, или када их питате за неку улицу, односно објекат. То мени као странцу, заиста улива поверење.  

Московски полицајци. Извор: Наталија Селиверстова /РИА Новости

Зима и снег

Оштра зима и снег су становнику остатка света можда и прва асоцијација на Русију. Зато опис свог доживљаја Москве ту и завршавам. Ма колико у току ноћи пало метара снега у Москви, ујутро ће пешачке стазе и главне коловозне траке бити очишћене. Ефикасност овдашњих комуналних служби у борби са снегом је импресивна.

Снегочистач на Црвеном Тргу. Извор: АР

Ево и конкретног примера. Своју прву посету руској престоници, завршио сам баш на 14. годишњицу НАТО агресије на СРЈ. Била је недеља, 24. марта 2013, а на улице Москве изашло је преко 12.000 возила специјализованих за чишћење снега, који је у енормним количинама нападао претходне вечери.  

Тверска: Шта треба видети у главној московској улици?