Турски ток за Мађарску и Србију

Према информацијама којима располажемо, у скорије време ће даљи напори антируских санкција постати предмет нових дискусија у руководству ЕУ. Под изговором „обезбеђења јединства ЕУ“ и користећи у својству „методолошке основе“ санкцијски законски пројекат који је разматран у Сенату САД, Брисел покушава да натера све земље-чланице организације да се сагласе на даље подривање сарадње са Русијом. Акценат ће бити стављен на привлачење „санкцијском рату“ нових земаља – пре свега из региона Балкана. И прво место у одговарајућем списку заузима Србија – чије привлачење на њихову страну, антируске снаге у Европској унији изгледа сматрају „питањем части“. Међутим, социјално-економски и финансијски подаци по појединим земљама региона централне и источне Европе сведоче о једном: антируска политика неизбежно доводи до губитака од више милијарди и до деградације националне привреде и спољне трговине. Као пример може послужити и таква земља, релативно стабилна на социјално-економском пољу, као што је Мађарска. За Мађарску астрономска сума у износу од 6,7 милијарди евра већ представља губитак националне економије као резултат „санкцијског рата“ Брисела против Москве. За тај период – од 2014. године, Русија се са списка трговачких партнера Мађарске спустила са другог на 14-то место. Међутим, још важније за мађарску социјално-економску ситуацију је то што је управо током 2014. године наступио прелом у динамици развоја националне економије. Док је Мађарска у том тренутку демонстрирала један од највећих показатеља темпа раста у Европи – 4% БНП, исти је већ у 2015. години пао на 3,1%, а 2016. године, према подацима Централне статистичке управе Мађарске, на 2% БНП. Ради компензације губитака од антируских санкција, Мађарској ће бити потребно „много година… ми смо у том периоду изгубили многе могућности и нама су потребне минимум три године да поново уђемо у форму“ – сведочи мађарски министар за економске везе са иностранством Петер Сијатро, који је допутовао у Москву ради учешћа у раду међувладине комисије за економска питања. „Са економске тачке гледишта санкције су се показале као неефикасне“ – истакао је он, имајући у виду економску штету за сопствену земљу. [www.vedomosti.ru/politics/characters/2017/07/05/709440-nalozhim-veto] Узгред, и сам законски пројекат о пооштравању антируских санкција, који је представљен у Конгресу САД, такође је директно усмерен против интереса Европе – па тако и у области осигурања европске безбедности. „Тај законски пројекат је пре свега мотивисан унутарполитичким разлозима“ – истиче у вези с тим Кирстен Вестфаљ, стручњак по питањима енергетике немачког фонда „Наука и политика“: „Реч је била о томе да се обузда председник Доналд Трамп. Он се већ налази под јаким притиском, сада он има још мању слободу дејствовања да крене у сусрет руским интересима. Мене узнемирава што су у тој одлуци Сената санкције против Русије повезане са санкцијама против Ирана. Казне ће се такође односити и на европске фирме, то јест, на фирме из земаља које сарађују са САД. У том пројекту се отворено говори о радним местима у САД и о америчким економским интересима“. [www.spiegel.de/wirtschaft/unternehmen/nord-stream-wie-die-usa-gegen-die-ostseepipeline-kaempfen-a-1154901.html] Енергетска безбедност – то је управо она област узајамног деловања са Русијом у којој се антируски курс Брисела посебно деструктивно пројављује и то са тачке гледишта интереса европских земаља. И уопште није случајно што у овом тренутку земље централне и источне Европе, без обзира на моћан притисак од стране Европске комисије, полажу основне наде у овој области на продубљавање партнерства са Москвом – у том смислу у контексту прикључења инфраструктури руских гасовода. Према подацима извора из пословних кругова, мађарска влада је већ постигла прелиминарни договор са руским ПАО „Газпром“ о наставку гасовода „Турски ток“ преко Бугарске и Србије у Мађарску. То мора да се догоди до краја 2019. године – то јест, до момента када ће прорадити и друга „извозна“ грана гасовода, која доводи гас до дистрибутивног центра на граници Турске и Грчке. Према речима Петра Сијарта, ова маршрута је „реалнија“ него маршрута преко Румуније или Хрватске. [http://www.vestifinance.ru/articles/87739] Претпоставља се да ће Мађарска кроз гасовод „Турски ток“ добијати око 8 милијарди кубних метара гаса годишње – другим речима, земља ће моћи да повећа увоз руског гаса за 30%. Током 2016. године, извоз руског гаса у ту земљу је износио 5,7 милијарди кубних метара. [www.vedomosti.ru/business/articles/2017/07/06/711142-turetskii-potok-prodlen] У оквирима радног сусрета који је одржан у Москви 5. јула, између председника Управе ПАО „Газпром“ Алексеја Милера и Петера Сијарта, две земље су између осталог потписале и енергетски „ред вожње“. Документ предвиђа испуњење „низа догађаја усмерених на развој гасно-транспортног система Мађарске“. Пред тога, у присуству Алексеја Милера и Петера Сијарта био је потписан Меморандум о узајамним односима између ООО «Газпром экспорт» и мађарске компаније Hungarian Gas Trade Ltd, којим су прецизиране намере Москве и Будимпеште о наставку дугорочне сарадње у области доставки руског гаса у Мађарску. [www.gazprom.ru/press/news/2017/july/article340616/] Прикључење Мађарске инфраструктурним пројектима гасовода „Турски ток“ имаће кључно значење и за балканске земље – у првом реду Србију. То ће дозволити Београду да повећа своју тежину на регионалној „енергетској карти“ и добије допунске енергетске и финансијске могућности на плану куповине и транзита руског гаса. Међутим, Београду и Будимпешти ће за то бити потребно да издрже притисак од стране Брисела и оних политичких кругова у Вашингтону које никако не задовољавају ни политичка ни економска узајамна делатност европских земаља са Русијом.