Како је кренуло, ускоро ће почети да нам намећу Западнобалкански језик

ПРЕТХОДНО СУ СРПСКИ ЈЕЗИК ДЕЦЕНИЈАМА ДАВИЛИ У ВОДИ СРПСКОХРВАТСКОГ Владимир АРСЕНИЈЕВИЋ: Декларација о заједничком језику мења друштво. Националисти увек имају потребу да закриве, изобличе реалност. С причом о четири различита језика ми испадамо смешни у европском контексту Влатко СКУЛОВИЋ: Декларација афирмише заједничко међу људима у временима у којима се и даље пре свега инсистира на разликама. Ако мислимо да немамо ништа заједничко, онда се лакше међусобно мрзимо. Порука ове Декларације је да нам треба више емпатије како нам се сукоби из деведесетих не би поновили у будућности. Нико није мањи Србин, Хрват, Бошњак, Црногорац уколико говори заједничким језиком или неком варијантом тог заједничког језика Глумац Драган БЈЕЛОГРЛИЋ: Чињеница је да говоримо исти језик. Сигуран сам да ће се више од 90 одсто људи сложити с тим, макар били највећи националисти. Кључни проблем је што не знамо како да назовемо тај заједнички језик. Декларација о заједничком језику ће победити, као што ће и здрав разум на крају победити, али је питање колико ће то трајати ФАКТИ: Није случајно што је трибина „Чији је наш језик?” одржана на музичком фестивалу Еxит у Новом Саду. Чеку служи Еxит – томе служи и Декларација о заједничком језику. Ови баш навалили да укину, односно преименују српски језик. Деценијама су, додуше неки други, покушавали да га удаве у води српскохрватског, а сада ће – како су кренули – да га прогласе за Језик Западног Балкана или Западнобалкански језик. Међу актерима су у већини – Срби! А све је ово лингвиста Милош Ковачевић поставио на место, књигом „Српски језик и српски језици” чији и сам наслов све говори ДЕКЛАРАЦИЈА о заједничком језику ставља тачку на насилно националистичко распарчавање једног заједничког језика, којим говоре грађани Србије, Хрватске Босне и Херцеговине, Црне Горе, и промовише здрав разум насупрот националистичком искривљавању стварности, оценили су учесници трибине “Чији је наш језик?” на фестивалу Егзит (Еxит) у Новом Саду. Лингвисткиња из Хрватске Сњежана Кордић казала је да је значај Декларације у томе што су је потписали истакнути људи из региона. „Декларација отвара простор за превласт здравог разума”, оценила је Сњежана Кордић и додала да националисти непрестано сервирају причу да не можемо бити “национално добри”, ако не користимо тачно одређене речи. Књижевник Владимир Арсенијевић оценио је да Декларација о заједничком језику мења друштво. „Националисти увек имају потребу да закриве, изобличе реалност. С причом о четири различита језика ми испадамо смешни у европском контексту”, рекао је Арсенијевић. Влатко Секуловић из Покрета Нови оптимизам рекао је да Декларација афирмише заједничко медју људима у временима у којима се и даље пре свега инсистира на разликама. „Ако мислимо да немамо ништа заједничко, онда се лакше међусобно мрзимо. Порука ове Декларације је да нам треба више емпатије како нам се сукоби из деведесетих не би поновили у будућности. Нико није мањи Србин, Хрват, Бошњак, Црногорац уколико говори заједничким језиком или неком варијантом тог заједничког језика”, казао је Секуловић. Он је оценио да су народи на простору бивше Југославије упућени једни на друге и “не могу да живе једни без других”. Глумац Драган Бјелогрлић рекао је да је чињеница да говоримо исти језик. „Сигуран сам да ће се више од 90 одсто људи сложити с тим, макар били највећи националисти. Кључни проблем је што не знамо како да назовемо тај заједнички језик”, казао је Бјелогрлић. По његовим речима, Декларација о заједничком језику ће победити, као што ће и здрав разум на крају победити, али је питање колико ће то трајати. „Наука мора да каже свој став о том питању, она не сме да се повуче пред политиком”, поручио је Бјелогрлић. Музичар Марко Шелић Марчело рекао је да је језик алат политике и разних циљева и средстава. Трибину је водила драмска списатељица Милена Миња Богавац. Она је казала да Декларација о заједничком језику има њену безусловну подршку, јер “ставља тачку на срамоту и насилно распарчавање нашег језика”. „Ја нисам никаква полиглотска списатељица! Ја сам Милена Богавац, родјена у Југославији, образована на литератури свих југословенских наречја. Родјена сам усред свог матерњег језика, и немојте ме правити лудом! Постоји много ствари које не знам, али знам свој језик… по томе што га разумем у свим нијансама, свим дијалектима, свим текстовима и подтекстима”, поручила је Милена Богавац у пратећем тексту уз најаву трибине. На трибини је представљена апликација „Мој језик” која на илустративан начин аргументује да су српски, хрватски, босански и црногорски заправо један те исти језик. (Бета) fakti.org/serbian-point/posrbljene-vesti/kako-je-krenulo-uskoro-ce-poceti-da-nam-namecu-zapadnobalkanski-jezik