Ватикан уздрман као никад — да ли се педофил скрива у Папином сефу

Ватикан – Суђење кардиналу Пелу за сексуално злостављање најтежи је до сада тест за папу Фрању, али и за католичку цркву. Црква је до сада такве злочине заташкавала. Случај је велика прекретница. Када је папа Фрања недуго после избора 2013. именовао савет кардинала који се састојао од либерала и у њега именовао ултраконзервативног аустралијског кардинала Џорџа Пела, сви су били изненађени — и у цркви и ван ње. Слично је било и са Пеловим каснијим именовањем за главног папског финансијског саветника. Међутим, то именовање имало је смисла јер Пел је важио за снажну личност која је у стању да се избори са ватиканским закулисним радњама, као и са могућим финансијским скандалима, како су тада оцењивали аналитичари. Сада би, међутим, римски понтифекс могао да зажали због свог избора јер je Пел оптужен за сексуално злостављање деце, што је скандал сместило у само срце Ватикана. Полиција аустралијске савезне државе Викторија, где је Пел пре 40 година служио као сеоски свештеник, није прецизирала оптужбе, године старости наводних жртава, као ни када су се наводни злочини догодили. Пел је на оптужбе одговорио да је невин и да ће се појавити пред аустралијским судом, што представља обрт у односу на прошлу годину, када је одбио да се врати у домовину и пружи Краљевској аустралијској комисији доказе да није злостављао децу уз образложење да је исувише болестан за тако нешто. Уместо тога, Пел је пружио доказе путем видео-линка, из кревета хотелске собе у Риму. Тај чин изазвао је жртве сексуалног насиља из свих делова света да дођу у Рим и одрже демонстрације. Пелово сведочење „на даљину“ и догађаји који су уследили осрамотили су папу и компромитовали његове напоре да реформише цркву. Он је на почетку свог понтификата прогласио „нулту толеранцију“ за злочине злостављања, иако је у томе био врло пажљив и није се оглашавао пре одлука црквених комисија или судова. Кривична пријава против једног од кључних саветника, међутим, могла би да буде још гора. Скандали сексуалног злостављања у оквиру Католичке цркве постали су светски феномен и узнемирили су јавност не само у Аустралији, већ и у Ирској, САД, Немачкој и Великој Британији. У свима њима постоји заједнички именитељ у начину на који се црква њима бавила. Забринута за свој положај, моћна и утицајна Католичка црква трудила се да заташка злочине својих свештеника ширењем лажи о жртвама и користила је утицај како би се фокус јавности пребацио са жртава на штету коју трпе оптужени. Овакво понашање католичких прелата нарочито је дошло до изражаја у скандалу сексуалног злостављања у Бостону, о чему је снимљен и Оскаром награђени филм „Под лупом“. У Бостону постоји многољудна ирско-католичка заједница, а скандал је потресао саме темеље првог америчког великог града. Скандал су разоткрили новинари листа „Бостон глоб“, који су показали како је спрега између цркве и адвоката системски прикривала и заташкавала сексуално злостављање деце. Кардинал Бернард Ло оптужен је за активно учествовање у прикривању злочина свештеника-педофила. Он је приморан да се повуче 2002, а бостонска црква још се није опоравила од штете која јој нанета како злочинима, тако и њиховим прикривањем. Трећи човек Ватикана оптужен за педофилију За жртве, децу посвећену цркви, једнако колико је болан злочин, болно је и занемаривање и одбацивање цркве, записао је Клаус Мертес, језуитски свештеник који се бавио поступањем католичке цркве у случајевима сексуалног злостављања. Многи католици верују да су скандали о сексуалним преступима измишљени како би се нашкодило цркви као институцији. Ако је то тачно, кардинал Пел ће бити највећи трофеј до сада. Кардинал Ло није био директно укључен у сексуално злостављање. Међутим, бечки надбискуп, кардинал Херман Гроер оптужен је да јесте и папа Јован Павле Други разрешио га је свих дужности 1998. Због ограничења аустријских закона, Гроер није доживео Пелову судбину. Цркве су последњих неколико година чиниле напоре како би побољшале заштиту деце. Католичка црква у Енглеској, као и Англиканска црква, увеле су мере за заштиту деце, а папа Фрања основао је Комисију за заштиту малолетника. Међутим, представници жртава напустили су рад те комисије. Ипак, упркос свим напорима, нови случајеви сексуалног злостављања стално се појављују, а Пелов случај је најтежи тест за католичку цркву до сада. Стога не треба да чуде истраживања јавног мнења у којима број католика који прихватају учење цркве о хомосексуалности и абортусу опада. Јер, када на видело излазе случајеви сексуалног злостављања, морални ауторитет цркве опада. Због чега би неко прихватао црквени став против хомосексуализма, ако унутар Католичке цркве постоје свештеници који силују децу?! Никола Јоксимовић / Спутник.рс www.vaseljenska.com/vesti/vatikan-uzdrman-kao-nikad-da-li-se-pedofil-skriva-u-papinom-sefu/