БАЛКАНСКЕ СКИЦЕ – ИНАУГУРАЦИЈА

Драган Милашиновић Збуњен сам. Је ли то онај исти човек који је не тако давно смањио ионако кукавне пензије и плате да држава не би банкротирала? Је ли ово иста земља? Да ли је ово држава у којој је зимус двоцифрен број људи умро од смрзавања и глади? Да ли је ово лидер земље у којој је дечији додатак 20 евра месечно, јер држава мора да штеди?  Ако јесте, откуд, онда, овај гламур? Откуд бљештавило од кога би се ослепети могло? Можда из оних двомесечних или тромесечних суфицита који се волшебним методологијама, на крају, претворе у годишњи дефицит? Или из примарне емисије? Донација? … Али, пензије нису враћене. Ни плате. А дечији додатак је исти већ пета година.  И шта се то у грудима Србије, данас, родило? Нови Тито? Милош Велики? Или, добри Господар Вучић? Нова Југославија или она Тарабићева Србија за под шљиву? А можда и нека Велика Албанија, зашто да не? Можда се дух Вебера пробудио у земљи десетерца? Или је Маркс, без браде, дошао да нам пружи још једну шансу? Ко би то, више, знао? Са Њим је све могуће, али ништа није сигурно. Са Њим је и извесност неизвесна, али је неизвесност увек извесна. Зна Он, добро, шта то значи!  А тек речи и визије. Спознаја суштине. „Србија, у коју сте данас, дошли, престала је да се нада смрти и почела је да жели живот…”  “Прошли смо све, а да нисмо, још, стигли нигде… Увек смо спремни да узмемо од других, не схватајући да откидамо, од себе. Своју несрећу волимо толико дубоко, да срећу, често не желимо ни да тражимо…”  „Можемо да померимо планине, али да се у свакој равници уплашимо и не мрдамо. Често нам је онај са другог краја света највећи пријатељ, а комшија, наш сусед, највећи непријатељ … Верујемо у Небо, а не верујемо у себе и у сопствену земљу, и лакше за ту земљу умиремо, него што за њу живимо…“(1) Да, тако је говорио ОН, погледа загледаног у будућност, а слушали ОНИ спремајући черупање за садашњост. Испред српске заставе у чијем су се подножју појавили окренути троуглови. По први пут у историји. Да ли су се разумели? Јесу! Појавио се лидер са главом у облацима и стопалима у паклу, а Србија заборавља Косово, Рашку, Прешевску долину … !!  А да ли смо га МИ разумели? Нисмо. И даље мислимо да је све то ријалити …  И би инаугурација. И слика Патријарха српског поред геј председнице будуће српске владе…    _________________________ www.ceopom-istina.rs/vesti/vuchi-eva-inaguratsija/