Како ће огромно налазиште нафте на Арктику помоћи Русији?

Прво откривено налазиште нафте у епиконтиненталном појасу Источног Арктика припада компанији „Роснефть“. По количини добијене нафте то може постати највеће налазиште у целом региону. Аналитичари процењују да ће 2050. године арктички епиконтинентални појас обезбеђивати 20-30% укупне руске нафте.

И сама компанија очекује много од овог налазишта. „Сасвим је очигледно да нам се посрећило, с тим што треба истаћи огромне напоре које су уложили геолози и стручњаци за нафтне бушотине“, рекао је званични представник компаније „Роснефть“ Михаил Леонтјев.

И заиста је у епиконтиненталном појасу урађен велики посао за врло кратко време. Компанија је почела са бушењем у априлу 2017. године, одмах после видео-линка са председником РФ Владимиром Путином, који је тада окарактерисао те радове као стварање „читаве нафтно-гасне провинције, која чак и према прелиминарним информацијама садржи милионе тона условног горива“.

„Росњефт” открила налазиште нафте поред обале источног Арктика

Очекује се да ће индустријска експлоатација нафте почети 2020-2021. године, саопштава „Комерсанть FM“. Као и увек, главно је питање односа уложеног новца и оствареног профита. На тржишту нафте је присутна дугорочна тенденција опадања цена. Питање је како ће се руска „срећка“ уклопити у тржиште.

Скупа нафта

Налазиште је откривено приликом прављења најсеверније бушотине „Централно-Олгинска-1“ у руском делу арктичког епиконтиненталног појаса у Хатангском заливу Лаптевског мора. То је прво налазиште на Арктику. Компанија „Роснефть“ у овом тренутку поседује 28 лиценцираних зона у епиконтиненталном појасу, које према проценама садрже 34 милијарде тона горива, што је око 80% свих парцела које поседују руске компаније.

Зашто Русија нуди нафтна налазишта странцима?

За природна богатства у овом делу епиконтиненталног појаса водила се жестока борба, и поред тога што је пре три године геолошко истраживање само једне бушотине коштало 200 милиона долара јер тамо није било никакве инфраструктуре, а период у коме функционише саобраћај на овом подручју не траје дуже од два месеца годишње. Па ипак, без обзира на санкције западних земаља, компанија „Роснефть“ планира да у наредних 5 година заједно са партнерима инвестира око 8,4 милијарде долара у индустријализацију налазишта.

Испоставља се да је та нафта прилично скупа, сматра главни економиста агенције за консалтинг „ПФ Капитал“ Јевгениј Надоршин: „Сви ти арктички пројекти [као и поједини пројекти компаније ’Сургутнефтегаз’, на пример – „Руска реч“] сада се не могу окарактерисати као рентабилни. Тамо без сумње постоји потенцијал, али је то потенцијал који је далеко изван догледних хоризоната прогнозирања“.

Отежавајуће околности

Данас су светске цене нафте опале под утицајем читавог низа фактора. То су и велике резерве у САД, и активност америчких нафташа, и пораст експлоатације нафте у Либији која није спутана никаквим обавезама и ограничењима у оквиру ОПЕК-а.

Нафта појефтињује већ четврту недељу заредом и тешко да ће радови у арктичком епиконтиненталном појасу (и сада и кад почне експлоатација) моћи да преокрену ситуацију на ћудљивом тржишту, слаже се Владимир Брагин, директор за анализу финансијских тржишта и макроекономије менаџерске компаније „Альфа-Капитал”. „Сада то уопште неће имати битнијег утицаја из простог разлога што смо ми вадили нафту и на другим местима, и то мало јефтиније. Битно је нешто друго – колико ће коштати транспорт, експлоатација, чување и остало. У суштини, да би се таква нафта могла експлоатисати потребно је да цене нафте буду високе. А да би биле високе потребно је да алтернативна налазишта ипак не покривају тренутну потражњу”, каже Брагин.

У овом тренутку нема несташице. Штавише, аналитичар компаније „Открытие Брокер” Андреј Кочетков сматра да сада нису баш најповољнији услови за финансирање индустријализације тих налазишта, јер је компанија „Роснефть” оптерећена кредитима у ситуацији када су светске цене нафте ниске, а финансирање из иностранства је и даље ограничено. „Према томе, ово налазиште ће добро доћи у доста далекој перспективи, када на тржишту почне да се осећа недостатак нафте”, каже он.

Хладни мир: Како Русија и Запад решавају своје несугласице на Арктику?

Уз све то не треба губити из вида ни продужење споразума са ОПЕК-ом о ограниченој експлоатацији, мада је сада мала вероватноћа да ће тај споразум бити испоштован, истиче Надоршин. Већ после првог споразума склопљеног прошле године нафташи су почели да говоре о такозваном „количинском маневру”, када компаније манипулишу показатељима експлоатације и извоза, тако да ће у другом полугодишту бити још више повода за сумњу у поштовање споразума него у првом полугодишту. „Чини ми се да у другом полугодишту може знатно опасти дисциплина ОПЕК-а када је реч о испуњавању споразума. Због тога је могуће да ће размере неиспуњавања тог споразума увелико амортизовати сву нафту која ’потече’ са Арктика”, сматра он.