Шта знају Американци кад стопирају улагања у Србију?

Београд – Брајан Хојт Ји је проточни бојлер преко којег америчка „дубока држава“ делује на овом простору, руши владе, поставља нове режиме. Став Стејт департмента о америчким компанијама на Балкану је чиста политика. Шта се то драстично променило за десет дана па су високи званичници Стејт департмент, Западном Балкану, односно Србији, послали супротстављене поруке. Само што је амбасадор САД Кајл Скот, на отварању АМЕТЕК бизнис кампуса, похвалио Србију за унапређење пословног окружења, спреман, каже, да охрабри нове америчке инвестиције, Стејт департмент је то негирао. Макар тако је саопштио званичник америчког министарства спољних послова задужен за Европу Хојт Брајан Ји. Ји је пред Одбором за Европу и регионалну безбедносну у америчком Сенату рекао да је Стејт департмент заинтересован да америчке компаније улажу или послују у земљама западног Балкана, али да услови не погодују инвеститорима који избегавају ризик. Он је, додуше, признао да је у неким земљама, попут Србије, било повећања инвестиција, али је оценио да су у питању „нешто више авантуристичке компаније које не беже од ризика“. Ти „авантуристи“ што воле да ризикују у Србији су, по речима Скота, до сада инвестирали четири милијарде долара и у америчким фирмама које овде послују запослиле више од 17.000 радника. Откуд најновији обрт и шта је то што ми не знамо, а зна Стејт департмент? Спрема ли се нешто? Коментаришући најновију вест, саговорници Спутњика кажу да је по среди чисто политичка изјава и то старе америчке администрације, односно „дубоке државе“ и да то неће утицати на одлучивање америчких фирми о инвестирању на простор Балкана, па ни у Србију. Стручњак за страна улагања Махмуд Бушатлија за Спутњик каже да је реч искључиво о политици агресивног показивања „бриге“ за нас, а све у контексту дневне политике, односно сукобљавања са руским интересима. Он подсећа да Хојт Ји припада старој америчкој администрацији због чега је, сматра он, велико питање да ли администрација новог председника стоји иза тога. Хојт Ји: Формирање локалних скупштина у складу са шиптарским законима „Ја колико видим, генерално, из америчке политике која се сада спроводи, они просто и немају неку политику према Балкану“, каже Бушатлија и напомиње да је управо под притиском старе администрације Црна Гора укључена у НАТО. Додаје да није сигуран да би нова администрација уопште улазила у један такав аранжман, али да се сада све што се дешава преноси на ту слику која је успела у Црној Гори, а то је, како каже, баук Русије. „Ево, сада исти тај званичник квалификује хуманитарну базу у Нишу као шпијунски центар. Не видим ко би јавно успостављао свој шпијунски центар и бесмислена је таква изјава и Хојт Јиа и Скота“, каже Бушатлија. Аналитичар Александар Раковић из Института за савремену историју истиче да је Хојт Ји гласноговорник најрадикалнијих елемената у Вашингтону и „дубоке државе“ која потпуно контролише и ову садашњу америчку администрацију. „Скот једноставно није знао за ту нову смерницу коју ће испоручити ’дубока држава‘. Хојт Ји је човек који је и до сада вршио највећи притисак на земљи бивше Југославије и он ће наставити то и даље. Он је један проточни бојлер преко којег ’дубока држава‘ делује на овом простору, руши владе, поставља нове режиме“, каже Раковић за Спутњик. На питање како се руководити према таквим изјавама када се не зна шта је званична политика САД, он напомиње да званична политика према простору бивше Југославије још није утврђена и њу по инерцији воде баш људи које представља Хојт Брајан Ји. „За Трампову администрацију наш простор није уопште ни близу приоритетима, па се то одвија све преко чиновника средњег ранга какав је и Хојт Ји“, каже Раковић за Спутњик. Да ли став Стејт департмента заиста може да се одрази на америчка улагања на Балкану, па и у Србији? „Ма не, таман посла“, одговара Бушатлија, који додуше каже да Хојт Ји није много погрешио када је рекао да су до сада улагале авантуристичке компаније. „Ја их зовем онако како их и они код куће зову, а то су шпекулативни инвеститори“, додаје он. Објашњавајући зашто се не треба бринути због става Стејт департмента, он каже да Америка има још развијен либерални приступ економији. „Не може њима држава да нареди да престану да гледају на Србију, или Балкан као на дестинацију која није повољна. Просто, они имају механизме којим се штите, посебну институцију која осигурава инвестиције америчких субјеката ван Америке“, каже овај стручњак за страна улагања. Они, како објашњава, осигурају своју инвестицију и ако посао пропадне — наплате паре. Бушатлија, међутим, указује на то да не види да постоји озбиљан интерес америчких фирми да овде послују и додаје да они имају интерес искључиво ако је осигурана профитабилност. „Кад ми будемо имали амбијент који дозвољава такву врсту пословања, онда ће Американци долазити без обзира на то шта мислили председник и читава његова администрација“, каже Бушатлија за Спутњик. Мира Канкараш Тркља / Спутник.рс www.vaseljenska.com/vesti-dana/sta-o-znaju-amerikanci-kad-stopiraju-ulaganja-u-srbiju/