Београд – Изузетно ниска откупна цена и ове године извешће малинаре на улицу. Због најављених 100 до 120 динара по килограму, што је упола мање у односу на откупну цену воћа прошле године, Асоцијација малинара Србије најавила је протест за сутра у Ариљу. Како наводе у том удружењу, тајкуни диктирају цене. „Тајкуни су још 31. марта преко посредника почели да склапају уговоре са произвођачима. Једна белгијска фирма, која има велике капацитете, почела је од марта да уговара куповину малине за 100 динара по килограму. Тада су тврдили да је то аконтациона цена, а сада кажу да је коначна. Очигледно да тајкуни диктирају цену јер је немогуће да је прошле године килограм малине коштао од 220 до 240 динара, а ове године 100 динара, иако је род у Србији мањи за 30 до 50 одсто, а скоро је преполовљен и у Европи и Америци“, објаснио је Добривоје Радовић из Асоцијације малинара Србије за српске медије. Он истиче да ће се након протеста одржати Скупштина Асоцијације малинара Србије. „Један од предлога је да се блокирају прилази откупљивачима и обустави берба. Прошле године смо купину продавали за 20 до 30 динара по килограму, боље речено поклонили, а они су је препродавали по 200 динара, па нека и ове године бацимо малину ако држави није стало да онемогући монопол. Кад пропадају произвођачи малине, нека пропадну и монополисти. Држава је од извоза малина прошле године имала девизни прилив од 250 милиона евра“, каже Радовић. Додао је да Асоцијација има информацију да су се откупљивачи пре неколико дана у Ваљеву договорили коју ће цену да понуде. „Очекујемо да нас држава сада заштити, спречи криминал и омогући тржишно формирање цена, а не договорну економију. Доказ да тржиштем у Србији владају монополисти је чињеница да у Европи цена варира пола процента, а у Србији падне 50 одсто. Око четири милиона људи у Србији живи директно или индиректно од производње малина зато што не може да преживи од плате. Малину гаје полицајци, медицинске сестре, нема ко је не гаји“, истиче Радовић. И агроекономиста проф. др Миладин Шеварлић сматра тренутну откупну цену срамотном. „Катастрофа. Од прошлогодишњих 230 смо спали на 100 динара. То је толико неодговорно према пољопривредним произвођачима, поготово у години која је обиловала временским непогодама, незабележеним у претходним годинама. Све је то умањило принос и квалитет производње“, каже за „Вести“ проф. Сматра један од разлога зашто је цена тако ниска и то што се малинари нису удружили. „Они нису постали власници своје робе, него су то препустили онима који убирају екстрапрофит на њиховој грбачи. Морају да се опамете, да се организују, да изграде своје хладњаче, да се извуку из чељусти оних који их експлоатишу. То су сви они који зарађују на њима, њиховом зноју и муци, а тај ланац је прилично дугачак“, објашњава наш саговорник. Напомиње да је неопходно да се формирају сопствени расадници и матичњаци, јер увозом садница уништавамо домаћу производњу. „Потребно је и да конкуренцију схватимо озбиљније и учимо на успешним примерима. На пример, Пољска је од 2008. површине под малином повећала за 25.000 хектара и на тај начин по количини и ценовно скоро елиминисала српску малину на улазним рампама тржишта ЕУ, без обзира на то што је наша бољег квалитета. Ми се и даље држимо старог система узгоја, иако технологија производње напредује из дана у дан“, закључује угледни стручњка. Мућке у хладњачама Малинари истичу да проблема нема у количинама произведене малине, иако је принос опао за око 30 до 50 посто. „Проблем је у увозу из других земаља, који је прошле године премашио 20.000 тона. Та малина стигла је у Србију из Босне и Херцеговине, Пољске, Косова и других малиногорја. Онда су хладњачари мешали мање квалитетне малине са нашима, и то је довело до великих проблема на тржишту. То не можемо ни на који начин да спречимо, јер није законом кажњиво“, објаснио је Добривоје Радовић. Од наднице подигла споменик сину Зора Тешевић (78) из Ужица сигурно је једна од најстаријих и, кажу, највреднијих надничарки у малињацима око Ариља, Пожеге, Ужица и Ивањице и, како тврди, ништа јој није тешко, јер наставља да бере купине и боровницу. Судбина је била немилосрдна према њој. Сахранила је два сина, живи од пензије од 200 евра, оронулог је здравља и не може без лекова. Не предаје се јер је води жеља да помогне унукама од којих је једна магистрирала економију у Београду, а друга је дефектолог. Уз све то, стиже да обрађује породично имање у Вишеграду. Прошле године је надничењем зарадила 1.100 евра које је утрошила за подизање споменика сину који је преминуо у 57. години. Др Александар Лепосавић: Принос преполовљен Колико је ситуација са откупом малина у Србији конфузна, недефинисана и обавијена велом тајни, илуструје и тврдња др Александра Лепосавића да му Институт за воћарство у Чачку, где је запослен као врхунски стручњак за воћарство, није дао одобрење да присуствује седници Скупштине општине Ариље на којој ће се расправљати о откупу и и пласману овог воћа, на коју је службено позван. „Још пре месец дана сам упозоравао да су малињаци у Србији у веома лошем стању у односу на прошлу годину и да ће због снега и мраза род малине бити умањен за 50 одсто, али сам због те процене кажњен од стране директора др Милана Лукића за 40 одсто од плате. Моју изјаву су као тачну прихватили стручњаци и малинари“, каже за „Вести“ др Александар Лепосавић. Он сматра да је крајње време да се уреде односи на релацији произвођачи малина – хладњачари – извозници. Његово мишљење деле и други стручњаци. Осим знатно лошијег рода, појављује се и проблем са откупним ценама малина које су у почетку у Мачви, где малине прво стижу за брање, износиле 160 динара, па 140, а сада се малинарима нуди цена од 100 за килограм малине и ту нешто није у реду. Откупљивачи и извозници тврде да у хладњачама још има малине из прошле и претпрошле године, што није тачно, јер су све залихе продате. Последњи је час да се то врзино коло распетља и да избегну протести. А. Вучићевић / Спутњик www.vaseljenska.com/ekonomija/ocajni-vocari-spremaju-proteste-tajkuni-ucenili-malinare/
