„Постављење Гашића доказ да је БИА под политичким утицајем“

Београд – Податак да је БИА током прошле године прислушкивала 10 одсто више грађана у односу на 2015, сам по себи не показује да је БИА под јаким политичким утицајем, али друге чињенице, попут начина избора два последња директора и нетранспарентност рада, то недвосмислено указују, сагласни су саговорници Данаса. Они такође указују да је рад БИА обавијен велом тајности и да је чак и контролним телима, попут повереника или заштитника грађана, онемогућено да раде свој посао јер им БИА не доставља неопходне информације. На то је годинама уназад указивао и бивши заштитник грађана Саша Јанковић, док је ситуација у овом тренутку још сложенија, јер се безбедносна служба сумњичи и за незаконито праћење политичких противника владајуће странке – Српске напредне странке. Институт за европске послове саопштио је да чињеница да је БИА прислушкивала 10 одсто грађана више у изборној 2016. години, у односну на претходну, оставља простор за сумњу да су службе безбедности под политичким утицајем. Бивши директор БИА Андреја Савић каже за Данас да сама чињеница да је на челу Агенције Братислав Гашић, човек из самог врха СНС, довољно говори о томе да је БИА под политичким утицајем. „Тај утицај је несумњив. Међутим, што се тиче прислушкивања, ипак последњу реч даје суд, тако да верујем да се то ради у складу са законом“, сматра Савић. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић каже за Данас податак о повећаном броју прислушкивања не говори много, без анализе других релевантних фактора и околности, те да није довољан за доношење поузданих закључака. „Свако повећање броја случајева у којима се одступа од уставне гаранције тајности комуникација вредно је пажње и може да буде индикативно. Међутим, проценат од 10 одсто није велики да би сам по себи био довољан за закључак о томе да је БИА под политичким утицајем. И у изборној години догађају се различите ствари које могу бити или јесу предмет легитимног ангажовања БИА, а које могу да објасне толики проценат повећања. Независно од тога, посебно је питање да ли БИА неким другим својим поступцима даје повода за сумње у то да је под политичким утицајем, односно контролом“, указује Шабић. У вези са контролом рада безбедносних служби, наш саговорник каже да је она одавно – флуидна. „Било би добро да се службама може веровати на реч, али би још боље било да се то може и проверити. Засад имамо само прву могућност, друга постоји на папиру али не и у стварности. Због тога смо, поред осталог, својевремено заштитник грађана и ја и предлагали „пакет од 14 мера“, који је тада наишао на вербалну подршку, али никад није до краја реализован“, истиче Шабић. Он додаје да је тајност комуницирања неповредива, а да су одступања дозвољена само на одређено време и на основу одлуке суда, ако су неопходна ради вођења кривичног поступка или заштите државне безбедности. Наш саговорник наводи да се то није односило на такозване „задржане податке“, пре интервенције повереника и заштитника грађана. „За разлику од класичног прислушкивања, код задржаних података се не слуша садржина разговора, али се приступа свим подацима о комуникацији, о томе кад, како, с ким, одакле, колико дуго и слично је комуницирано, што некад говори и више од саме садржине. Класично прислушкивање је увек било могуће само уз сагласност суда, док су безбедносне структуре ово друго практиковале годинама без одлуке суда. После вишегодишње борбе коју смо заштитник грађана и ја водили, Уставни суд је стао на нашу страну, закони о службама су промењени па је сада и приступ задржаним подацима могућ само на основу одлуке суда“, наглашава Шабић. Извршни директор Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП), Предраг Петровић, каже за Данас да БИА јесте под јаким политичким утицајем, али да се тај закључак не може извести само на основу повећања броја прислушкиваних грађана. „Можда је то тај проценат већи због повећане претње од насилног екстремизма, а не надзирања политичке опозиције. На основу тога како су претходни и садашњи директори изабрани на ту функцију, и који су главни критеријуми били, основано је претпоставити да су под великим политичким утицајем“, указује Петровић. Он додаје да су једини који су до сада успели да остваре неке резултате у надзору контроле и начину рада безбедносних служби – заштитник грађана и повереник за информације од јавног значаја. „Али, видимо да се и ту простор за надзор и контролу сужава. Последњи извештаји заштитника грађана то показују, јер је њему практично онемогућено да ради свој посао“, закључује Петровић. Неповерење грађана „Сумње и неповерење грађана Србије у БИА и Војнобезбедносну агенцију су изазвани чињеницом да су делови безбедносних служби били учесници у политичким убиствима, укључујући и убиство премијера Ђинђића. Ту сумњу могуће је отклонити кроз пуну цивилну контролу служби безбедности, као и лишавање безбедносних агенција сваког политичког утицаја. Институт за европске послове очекује да парламент, независна тела и цивилни сектор заједнички раде на успостављању цивилне контроле служби безбедности“, наводи се у саопштењу Института за европске послове. К. Живановић / Данас www.vaseljenska.com/vesti-dana/postavljenje-gasica-dokaz-da-je-bia-pod-politickim-uticajem/