Зашто банке у Србији мењају власнике и шта то значи за грађане?

Београд – Чак седам српских банака променило је власника у последњих шест месеци или то планира ускоро да уради. Какве последице овакве купопродаје остављају на тржиште и шта конкретно значе за привреду и грађане, за „Блиц“ објашњавају економски аналитичари и званичници Народне банке. Већина аналитичара сматра да промене власника неће довести до значајних промена јер се ради о банкама са врло малим уделом на тржишту. Како наводе, када би дошло до продаје неке од пет водећих банака у Србији, то би већ оставило опипљиве последице. Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже да промене нису драматичне. „Ради се само о промени власништва. Али стоји и да није у питању случајност. Имали смо економску кризу, па су ово потпуно природна дешавања. Током кризе су људи врло опрезни, а сада када криза у Србији јењава, стварају се стабилнији услови, па они који не умеју да послују продају своје фирме“, истиче Савић. Он додаје да, и даље, пет најбољих банака нису на продају, већ оне које су у проблемима. „То се посебно односи на грчке банке и остале које не могу да издрже тржишну конкуренцију. Ово је мало тржиште за толики број банака. И логично је да велике рибе гутају мале“, закључује Савић. Ни власника портала „Каматица“ Душана Узелца не чуде најновија дешавања у банкарском свету. „Доскоро је банкама било лако да послују у Србији. Сада се ствари мењају, имали смо кризу, услови су лошији, неке банке су у минусу. У банкарској индустрији резултати пословања путују годину до две, па се важне одлуке доносе касније“, наводи Узелац. Како каже, повлачењу неких банака допринела је једним делом и дигитализација, јер су ишчезли клијенти у филијалама, оне су сада мање потребне, па су банке почеле да бележе губитке. „Друга се не тиче нашег тржишта, већ проблема у Грчкој. Унутар групација грчких банака донета је одлука да се повуку са других тржишта. У сваком случају, дуго ишчекивано укрупњавање неће имати битног утицаја на понуде банака. Ми имамо квазиконкуренцију, јер пет највећих банака држи 80 одсто тржишта. Сада се само купују мањи удели на тржишту“, истиче Узелац. С друге стране, професор Београдске банкарске академије Зоран Грубишић сматра да ће утицај продаје банака на грађане и привреду зависити од понашања целог банкарског сектора. „Зависи од тржишне утакмице, а то је нешто што не можемо да предвидимо. Претпоставка је да ће нови власници смањити удео лоших кредита. У том смислу се очекује тренд стабилизације. Можда то мало допринесе смањењу каматних стопа, али не нужно“, каже Грубишић. Које банке су продате За куповину Војвођанске банке, чији је већински власник Грчка национална банка, заинтересоване су две домаће и једна страна банка. У Србији послују још три банке чије су матице у Грчкој. Алфа банка, која је почетком године прва променила власника када ју је преузела АИК банка. Пиреус је прошле недеље потврдио да се повлачи из Србије, али и са целог Балкана. Спекулише се и да ће знатан удео у Јубмес банци преузети бизнисмен Мирољуб Алексић, власник „Алко групе“. Пре неколико месеци започели су преговори о продаји руске ВТБ банке, што је потврдила и гувернерка Табаковић. Продата је и Марфин банка, која је прешла у руке руске Експобанке, док је Директна банка нови власник Финдоместика. НБС: Клијенти су заштићени Гувернерка Јоргованка Табаковић каже за „Блиц“ да НБС у складу са законским овлашћењима надзире спајања банака. „НБС доноси одлуку о захтеву банке за давање сагласности за припајање, односно за давање дозволе за рад нове банке. Наведене промене су дозвољене под прописаним условима, који се, између осталог, односе на њихову економску оправданост, као и под условом да не могу имати негативне последице на стање на финансијском тржишту. Што се тиче клијената тих банака, њихов положај се не доводи у питање јер сва права и обавезе остају непромењени и ти уговори се настављају под истим условима са новом банком“, истиче Табаковићева.