Иза немуште Ханове изјаве која „не значи ништа“ крије се пет важних закључака

Из понашања европског званичника не може ни да се наслути кога Брисел у ствари подржава на косовским изборима у недељу. Као што се то није могло наслутити ни у Америци, Француској, Холандији, Британији, Србији… Бриселске бирократе, комесари, специјални изасланици, чиновници, никада се не мешају у унутрашње међустраначке битке и изборе у државама. Тако се, рецимо, уопште нису петљали у недавну председничку трку у Француској, осим што су, између два изборна круга, отворено и пуним капацитетом подржали Емануела Макрона против Марин ле Пен, која им није била по вољи. Али се нису мешали. Брисел се није уплитао ни у судбоносну референдумску одлуку Велике Британије да иступи из чланства Европске уније, осим што су свакодневно водили јаку кампању како би грађани Уједињеног Краљевства гласали против „брегзита“. Али се нису мешали. Никако Европска унија није хтела да утиче ни на овогодишње изборе у Холандији, осим што су се бриселски званичници утркивали ко ће јаче и сликовитије да оптужи Герта Вилдерса и његову десничарску Партију за слободу — за екстремизам. Али се нису мешали. Клонио се и истакнути званичник Европске уније Жан-Клод Јункер прошлогодишњих избора у Сједињеним Америчким Државама, осим што је оценио да би избор Доналда Трампа за председника ризиковао ремећење односа Америке и Европе. Али се ни он није мешао. Нису европски функционери никада „забадали нос“ ни у унутрашња политичка питања у Србији, осим што су током деведесетих свакодневно помагали српску опозицију против Милошевића, а након Петог октобра померали овде политичке фигуре као лутке на концу, а јаком кампањом послали су у историју Војислава Коштуницу и још понеког… Али, генерално, нису се мешали. Тако су и данас европски званичници остали потпуно доследни свом џентлменском и фер-плеј односу према било чијим унутрашњим питањима, на свим светским меридијанима. Слобода за Харадинаја – из руке супруге Тонија Блера Бриселски дипломата Јоханес Хан, видели смо, потпуно је остао чврст, стамен и непоколебљив када су га новинари у Београду питали да прокоментарише поруку Рамуша Харадинаја да Заједница српских општина никада неће бити формирана. Хан је само, у матрици доследног понашања Уније, одговорио да не жели да се „меша у предизборну кампању на Косову“. Принципијелно је одбио да утрчава у међупартијски клинч свега неколико дана пред гласање у недељу, чак и када се потпуно отворено и јавно поништавају споразуми који су постигнути у бриселској централи. Закључци се сами намећу: • Званичник ЕУ сматра да је гажење бриселског споразума и ЗСО од стране Харадинаја део изборне трке, што значи да зна и да је таква антисрпска политика на Косову популарна и да доноси политичке резултате и гласове. • Хану је потпуно јасно да Рамуш Харадинај, као бивши војник терористичке ОВК, поново заснива предизборну кампању на мржњи према Србима како би ускоро постао премијер Косова. • Хан, дакле, неће да одмаже Харадинају у његовом науму да после ових избора постане премијер и главна политичка фигура у Приштини, пошто бриселски дипломата „неће да се меша“. • Гост из Брисела неће да прекори Харадинаја који најављује „Велику Албанију“ до Ниша, јер би критика тог његовог освајачког похода можда могла да промени изборне резултате. • Штавише, из Хановог понашања не може ни да се наслути за кога Брисел у ствари навија на косовским изборима који се одржавају у недељу. Као што се то није могло наслутити ни у Америци, Француској, Холандији, Британији, Србији…. Можемо само да нагађамо кога би волели за победника. Предраг Васиљевић / Спутник.рс www.vaseljenska.com/misljenja/iza-nemuste-hanove-izjave-koja-ne-znaci-nista-krije-se-pet-vaznih-zakljucaka/