Парламентарни избори у Француској

Париз — Скоро 47 милиона Француза излази на први круг парламентарних избора на којима би први пут после 60 година могле да буду поражене левица и десница. Према досадашњим анкетама, центристичка странка новог председника Француске Емануела Макрона, Република у покрету, могла би да освоји око 30 одсто гласова, десничарски Републиканци 22 одсто и екстремно десничарски Национални фронт око 18 одсто. Радикалној левици Жан-Лика Меланшона анкете дају око 11,5 одсто. а социјалистима, до скора на власти, око 8,5 одсто подршке. За апсолутну већину у парламенту неопходно је да странка освоји 289 од 577 места у парламенту. Биралишта којих у Француској има 66.546 биће отворена у 8.00 и затворена у 20.00. Избори почињу дан раније у прекоморским француским територијама. Други круг парламентарниих избора заказан је за 18. јун. Када је 7. маја 39-годишњи центриста Макрон потукао лидерку крајње деснице Марин ле Пен и постао најмлађи председник у историји Француске, многи посматрачи су прогнозирали да ће он тешко освојити већину како би могао да спроведе своје амбициозне реформе на пољу рада и социјалних реформи, наводи АФП. Међутим, само четири недеље касније, анкете показују да се његовом покрету, основаном априла 2016. који је потом прерастао у странку, смеши апсолутна већина на предстојећим парламентарним изборима. Према резултатима истраживања које је спровео институт „Ипсос Сопра Стерија“, Макроновој партији припало би 31 одсто гласова у првом кругу 11. јуна, што је више у поређењу са 29,5 одсто гласова колико је за РЕМ предвиђано анкетом спроведеном пре недељу дана. Најновије истраживање јавног мњења наговештава да је центристичка партија новог председника на путу да освоји 297 до 427 од укупно 577 места у француској Народној скупштини – доњем дому парламента, што је међу најјачим већинама у протеклих скоро 50 година. Далеко иза Макронове странке, конзервативна партија Републиканци и њихови савезници могли би да постану главна опозициона снага, са изгледима да освоје 22 одсто гласова у првом кругу и 95 до 115 места у другом кругу избора 18. јуна. Крајње десничарска партија Национални фронт би, према предвиђањима најновије анкете, могла да освоји 17 одсто гласова у првом кругу, али само пет до 15 места у другом кругу. Радикално левичарска партија Жан-Лик Меланшона би добила око 12,5 одсто гласова, док би Социјалистичка партија Макроновог претходника Франсоа Оланда освојила само осам одсто гласова. Тако би, како већина анкета предвиђа, РЕМ и њихов мали центристички савезник МОДЕМ могли лако да освоје велику већину у 577-чланој Националној скупштини од 385 до 415 посланичких места. Таква предвиђања су довела до упозорења Макронових ривала на опасност да ће партија новог председника председавати „једнопартијској држави“. Поређења ради, бивши председници Франсоа Оланд, Никола Саркози и Жак Ширак су на изборима својевремено освојили велике већине, али су – за разлику од Макрона – сви потицали из одавно укорењених партија. Ове године ће, у сваком случају, састав новог парламента бити знатно другачији јер се више од 200 посланика не кандидује за реизбор, што је најмање двоструко више у поређењу са изборима 2012. Макрон се нада да ће кандидати РЕМ – међу којима око половина никада није била на државној функцији – освојити посланичка места, док аналитичари, с друге стране, упозоравају да би неискуство Макронових посланика могло да парламент учини покорним. „Када имате огромну парламентарну већину и посланике без искуства, извршна власт је изузетно моћна“, каже политички научник Жером Сент-Мари са института „Полинг вокс“. Истовремено, истраживач института „Севипоф“ Пасла Перино упозорава, пак, да би унутар странке која располаже великим бројем посланичких места могло лако да дође до унутрашњих потешкоћа. „У почетку ће се та већина сматрати даром са неба, али ће на крају постати проблем“, закључио је он. (Бета) 91.222.7.145/hronika/parlamentarni-izbori-u-francuskoj.html