Тверска: Шта треба видети у главној московској улици?

Тверска је једна од најстаријих московских улица. Ту је још у 12. веку био пут за град Твер (око 200 км северозападно од Москве), па је улица тако и добила назив. Улицу је од Кремља одвајала река Неглинаја. Она је још почетком 19. века сакривена под земљу и сада тече кроз цеви, а пре тога је мост преко реке водио директно на Црвени трг. Овде је све кипело од трговаца и тезги. И у периоду када је Санкт Петербург био главни град руски владари су се и даље крунисали у Кремљу, а старој резиденцији су прилазили Тверском улицом. Захваљујући тој околности Тверска је у 18. веку постала главна московска улица, и још увек има тај статус.

Овде говоримо о најзанимљивијим објектима у Тверској улици на које треба обратити пажњу.

Хотел „Национал” и Државна дума

На улазу у Тверску улицу из правца Кремља стоје два здања подигнута у размаку од само 30 година, али потпуно различита, као што су различити и историјски периоди у којима су грађена. Са леве стране (ако вам је Кремљ иза леђа) је „Национал”, један од најлуксузнијих хотела с почетка 20. века. Са десне стране је симбол совјетске власти – зграда Савета труда и одбране. У њој се данас налази Државна дума (доњи дом руског парламента).

Илустрација: Константин Кокошкин /Global Look Press

Хотел је прве госте примио 1903. године. Смештај није био нимало јефтин, али је било веома много заинтересованих. Поред добре локације и лепо уређеног ентеријера људе су привлачиле и техничке могућности. Наиме, хотел је имао електричне лифтове, телефон и парно грејање. У њему су одседали богати индустријалци и стране дипломате, а такође успешни представници света уметности, од писца Ивана Буњина до балерине Ане Павлове. После револуције је у овом хотелу (до преласка у Кремљ) живео и Владимир Лењин.

Илустрација: Константин Кокошкин/Global Look Press

Здање преко пута је симбол Совјетског Савеза. Монументална громада са конструктивистичким фасадама подигнута је 1932-1935. на месту старинске цркве и одаја из 17. века. Она је дуго била узор архитектуре зграда намењених органима државне управе. У туристичком водичу из 1937. године пише да је то „једно од најлепших здања нове Москве”.

Савинско подворје – измештена зграда (бр. 6).

Ово лепо здање има несвакидашњу судбину. Налази се у унутрашњем дворишту зграде бр. 6, тако да му можете прићи само ако уђете у двориште. Кров је на две воде, на угловима су мале куле, а фасаде имају разнобојне украсе. Прављена је као зграда са становима за издавање, а припадала је Савино-Сторожевском манастиру. Подигнута је почетком 20. века у тада модерном псеудоруском стилу који по појединим детаљима подсећа на старинске одаје из 16. и 17. века. Просторије су издаване као стамбени и пословни простор.

Илустрација: Legion Media

Објекат је 1939. године засметао новоградњи, али није срушен, него је премештен, тј. одмакнут 50 метара од улице. У оно време је то у Москви било уобичајено. Тако је премештено седамдесетак зграда, али је Савинско подворје било најтеже – имало је 23.000 тона, тако да је његово премештање било најкомпликованије. Па ипак, пренето је без исељавања станара, и то је учињено за једну ноћ, али су зато припреме трајале неколико месеци. Прича се да је претходне вечери дете у једном стану направило кулу од коцкица која се није срушила приликом преношења.

Дворац генерал-губернатора, данас градска управа (бр. 13)

Црвена зграда са стубовима је некада била двоструко мања. Цела Москва је долазила овде на балове. Дворац је за московског генерал-губернатора грофа Чернишева 1782. године подигао чувени архитекта Матвеј Казаков. После смрти првог власника зграду је откупила држава. Од тада је то званична резиденција московских градоначелника све до данашњег дана. И овај дворац је померен 13,5 метара када је проширивана Тверска улица током 1930-их. Премештање је трајало само 41 минут. Затим су дограђена још два спрата да се здање не би „изгубило” међу новим огромним зградама.

Илустрација: Константин Кокошкин/Global Look Press

Ситиново здање (бр. 18)

Ово је један од најлепших примера стила сецесије у Москви. Здање је почетком 20. века припадало чувеном издавачу Ивану Ситину. Ту је била редакција његових новина „Русское слово”. Иронијом судбине овде је после револуције привремено била смештена редакција листа „Известия”, једне од главних медијских кућа у СССР-у, док није добила сопствене просторије. Објекат је заклањао нове конструктивистичке зграде листа „Известия”, па је 1979. године премештено 30 метара у страну, али је срећом задржало отмену декорацију.

Илустрација: Legion Media

Енглески клуб (бр. 21)

Једина класична вила у Тверској улици која није покварена накнадним дограђивањем. То је летњиковац са стубовима на улазу, свечаним двориштем и каменом оградом са лавовима. Подигнут је крајем 18. века, али је свој коначни изглед добио после Наполеонове најезде и пожара 1812. године. Здање је постало посебно престижно 1831. године, када је у њему смештен Енглески клуб – елитно мушко друштво о коме су маштали многи московски обешењаци. Мото овог клуба је гласио „Concordia et laetitia”, тј. „слога и весеље”. Ту су организовани гала ручкови, играле су се карте и водиле се политичке дебате. Друштво је бројало 400 људи, а још хиљаду кандидата је чекало да се стекну срећне околности. Нови чланови су примани само по препоруци тајним гласањем. Сада је у згради смештен Музеј савремене историје Русије.

Илустрација: Legion Media