Izmeštanje sela: Srbija širi rudnike, uprkos obavezi ukidanja struje na ugalj

Iseljavanje celog sela zbog rudnika uglja.

To bi, prema planovima državne Elektroprivrede, uskoro trebalo da bude realnost za oko 800 meštana sela Dubravica, u istočnoj Srbiji.

"Strašna je pretpostavka da mi sutra moramo da napustimo mesto življenja gde smo rođeni, da izbrišemo sav trag našeg postojanja", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dejan Životić čija porodica u ovom selu, kaže, živi od njegovog nastanka.

Na nacrt prostornog plana, koji podrazumeva otvaranje državnog kopa uglja "Zapadni Kostolac" i izmeštanje sela, reagovali su i ekološki aktivisti jer se Srbija obavezala da će do 2050. godine da ukine proizvodnju struje na ugalj.

"Mi ćemo izgubiti poljoprivredu, zdrava, živa sela koja su vrlo produktivna. Ovo je neisplativo", smatra Zvezdan Kalmar iz nevladinog Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

Prema zvaničnim podacima, više od 60 odsto Dubravice čini poljoprivredno zemljište, a 17 odsto zauzimaju šume.

Iz Elektroprivrede Srbije (EPS) za RSE navode da je otvaranje novog kopa uglja na tom mestu neophodno jer rezerve presušuju i nema dovoljno uglja za postojeće termoelektrane.

Planira se da novi kop bude glavni izvor snabdevanja ugljem u Srbiji.

"Strategija razvoja energetike predviđa korišćenje uglja kao energenta sve do 2050. godine", navode u EPS-u.

Iz međunarodne Energetske zajednice i Evropske unije nisu odgovorili na upit RSE o ovim planovima.

Srbija se, i kao kandidatkinja za članstvo u EU, u procesu pridruživanja obavezala do 2050. godine izbaci ugalj iz upotrebe zbog posledica koje rudnici uglja ostavljaju na životnu sredinu.

Srbija sada od uglja koji se koristi u termoelektranama dobije oko 70 odsto električne energije.

Planovi o izmeštanju selaU nacrtu prostornog plana za basen uglja u Kostolcu, koji je objavila državna Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, predviđeno je da se selo Dubravica i potencijalno selo Batovac izmeste zbog novog rudnika uglja.

U planu navode da će rudnik potencijalno imati uticaj na još jedno naselje i izvorište vode u tom regionu u kasnijim fazama razvoja kopa.

Započinjanje otkopavanja uglja planirano je za 2031. Procene su da će u prvoj fazi moći da se iskopa oko tri miliona tona uglja, a u kasnijim fazama i do osam miliona tona.

Poređenja radi, na postojećem kopu "Drmno" 2025. proizvedeno je više od 10 miliona tona uglja.

Iz Elektroprivrede Srbije za RSE navode da očekuju usvajanje prostornog plana nakon čega se proglašava "javni interes na površini koja je zahvaćena planom" i "počinje sa sprovođenjem plana eksproprijacije" za projekat.

Na pitanje RSE u vezi sa uticajem rudnika na okolna mesta, iz EPS-a kažu da je u okolini budućeg kopa "predviđen monitoring kvaliteta vazduha, formiranje zaštitnih zelenih pojaseva, smanjenje emisije prašine i mere zaštite od buke".

"Planom je predviđena i sanacija zemljišta i postepena rekultivacija terena nakon završetka radova", tvrde u EPS-u.

Prema navodima tog preduzeća, procenjena vrednost projekta je 350 miliona evra i on je neophodan "zbog dugoročnog snabdevanja" termoelektrana.

Prema njihovim navodima, postojeće rezerve na Površinskom kopu Drmno nisu dovoljne za nastavak rada četiri bloka u termoelektranama i trajaće do 2037.

"Zato se planira da 'Kostolac Zapad' (novi rudnik) bude glavni izvor snabdevanja ugljem", piše u odgovoru.

U planu o izgradnji kopa se navodi i da su meštani Dubravice anketirani povodom preseljenja i da im je ponuđeno individualno preseljenje, odnosno da za svoja imanja i kuće dobiju novčanu naknadu ili kolektivno, formiranje novog naselja u kom bi živeli.

Međutim, u anketi je učestvovalo samo 20 odsto vlasnika kuća i imanja, navodi se u dokumentu državne Agencije za prostorno planiranje i urbanizam i EPS-a.

Prinudno raseljavanjeZoran Đokić jedan je od onih koji nije želeo da učestvuje u anketi i protivi se preseljenju zbog rudnika uglja. U Dubravici ima dva domaćinstva i oko četiri hektara zemlje.

"Živim ovde od rođenja, meni novac (za preseljenje) ništa ne znači", kaže on za RSE.

On kaže da je do sada održano više javnih prezentacija projekta, ali da se meštani nadaju da se oni ipak neće realizovati.

"Drže nas u neizvesnosti, niti da gradimo nešto niti da obnavljamo", kaže on dodajući da do sada nisu dobili nikakve konkretne informacije i ponudu oko preseljenja.

Đokić kaže da ne razume zašto se razvija projekat koji bi "izbrisao" njegovo selo.

"Ne vidim svrhu projekta koji je vezan za ugalj koji treba da se izbaci (iz upotrebe)", kaže on.

Njegov komšija Dejan Životić deli njegovo mišljenje.

"Niko od nas nije pomislio da će u 21. veku da bude interno raseljeno lice bez ratnih dejstava", smatra on.

U Dejanovoj kući živi četiri generacije, a kuću je gradio njegov deda. Osim kuće, ima zemlju i voćnjak.

"Mi smo za to nasleđe svi vezani emotivno", kaže on.

Dubravica ima i spomen park posvećen borcima u Prvom i Drugom svetskom ratu, crkvu i više kuća koja su pod zaštitom kao kulturno dobro.

Problem zagađenja i isplativostiZvezdan Kalmar iz organizacije CEKOR smatra da plan izgradnje novog rudnika uglja ima više problema.

"Taj projekat je u direktnom konfliktu sa obavezama koje je Srbija preuzela vezano za dekarbonizaciju, sa tim dolazi i ekonomski problem – uvođenje ugljeničke takse", kaže Kalmar.

Od 2026. kompanije iz Srbije koje izvoze proizvode u Evropsku uniju plaćaju takse na zagađenje (ugljeničke takse).

Uvođenje te takse utiče i na preduzeće Elektroprivreda Srbije koje takođe deo proizvedene struje izvozi u EU, a proizvodnja struje u Srbiji se najvećim delom bazira na eksploataciji uglja.

Kalmar smatra da Srbija otvara novi rudnik uglja umesto da ulaže u nove izvore energije, poput hidrocentrala.

Kaže i da postoji zabrinutost kako će rudnik uticati na okolna sela.

"Uticaji ugljenokopa na okolinu su mnogo veći od nekoliko stotina metara, zbog raspršivanja prašine, samozapaljivanja uglja, presušivanja podzemnih voda, uticaj teških metala", kaže on.

Kalmar ističe da postoji praksa u Srbiji da se, iz finansijskih razloga, ne iseljavaju sva sela koja su pod uticajem rudnika, što ljude ostavlja da žive u veoma lošim uslovima.

RSE je 2023. bio u selu Drmno, u istočnoj Srbiji, nadomak kopa uglja. Meštani su tada pokazivali napukline na kućama izazvanim vibracijama iz rudnika i svedočili o velikom zagađenju vazduha na tom području.

Kalmar takođe sumnja u planove EPS-a da radi rekultivaciju zemljišta na prostoru gde je bio rudnik uglja.

"To nikad do sada nije urađeno", tvrdi on.

Izgradnja novog rudnika uglja u Srbiji nije jedini projekat koji je u suprotnosti sa planovima da se prekine sa proizvodnjom i eksploatacijom ove rude.

Pre dve godine u Srbiji je pušten u rad novi blok Termoelektrane na ugalj "Kostolac" (B3), na kome je bila angažovana kineska kompanija "CMEC".

Vlada Srbije nazivala ga je "najvažnijim projektom" kada je energetski sistem Srbije u pitanju iako je isplativost projekta, za koji je Srbija podigla kredit, upitna imajući u vidu planove o gašenju termoelektrana na ugalj.

Kredit za ovu izgradnju zaključen je na osnovu Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji Srbije i Kine iz 2009. godine, što znači da za projekat nije sproveden javni tender, već se realizovao na osnovu dogovora dve zemlje.

Upotreba uglja u Srbiji i EUEnergetski sistem Srbije u velikoj meri oslonjen je na ugalj i od njega primarno zavisi proizvodnja struje.

Strategijom razvoja energetike u Srbiji do 2050. predviđeno je da se ugalj postepeno zamenjuje drugim izvorima energije, kao i vetroelektranama, solarnim elektranama, dodatnim kapacitetima u hidroelektranama.

Procena je da će se potreba za ugljem do 2040. godine prepoloviti u odnosu na 2021. godinu.

Istovremeno, u strategiji se navodi da postojeće rezerve uglja, uključujući i novi rudnik, mogu da obezbede rad termoelektrana do 2050, "a u slučaju potrebe i nakon toga".

Sa druge strane, prema podacima Evropske unije, proizvodnja uglja u tom bloku rapidno opada u skladu sa direktivama EU o smanjenju emisija štetnih gasova.

Potrošnja uglja u EU sada iznosi samo jednu trećinu nivoa iz 2010. godine, navode iz Agencije EU za životnu sredinu.