'Drugačiji profil' kosovske politike: Vjosa Osmani na terenu

Posete Gnjilanu, Istoku, Suvoj Reci, Peći, Đakovici, Dečanima...

U roku od svega nekoliko dana poslednjih nedelja, u tim gradovima Kosova, bivša predsednica Vjosa Osmani sastala se s desetinama – ako ne i stotinama – građana, podstičući pitanje da li se sprema za povratak u političku trku?

Sve se to dešava u osetljivom političkom trenutku na Kosovu. Ako se za manje od dve nedelje ne postigne dogovor o mestu predsednika, zemlja će se suočiti s novim prevremenim parlamentarnim izborima – trećim za oko 16 meseci.

Taj kontekst čini značajnijim svaki pokret političkih aktera, uključujući i Osmani, koja je želela drugi mandat predsednice.

Prema rečima Donike Emini, istraživačice u Savetodavnoj grupi za politiku Balkana u Evropi (BiEPAG), posete Osmani treba tumačiti kao deo dobro osmišljene strategije.

Ona veruje da ti potezi ukazuju na pokušaj obnavljanja i konsolidacije veze s biračima posle mandata koji je uglavnom bio fokusiran na spoljnu politiku.

"Štaviše, ove posete se mogu posmatrati i kao saniranje štetom nastale razlazom s (premijerom) Aljbinom Kurtijem (Albin), kao i potreba da se ponovo naglasi i ojača njen narativ u ovom procesu", kaže Emini za Radio Slobodna Evropa.

Razlaz Osmani i Kurtija povezan je, prema poznavaocima političkih prilika, uglavnom s razlikama u odnosima sa Sjedinjenim Američkih Državama, nedostatkom institucionalne koordinacije i konkurencijom za politički uticaj.

Ove godine, Osmani nije predložena za novi predsednički mandat, pet godina nakon što je na tu funkciju izabrana na predlog Kurtijevog Pokreta Samoopredeljenje.

Međutim, njen politički angažman je počeo unutar Demokratskog saveza Kosova (DSK). Osmani je prvi put izabrana za poslanicu Skupštine Kosova 2011. godine, a zatim je ponovo izabrana na nekoliko uzastopnih mandata, postavši jedna od najistaknutijih figura DSK-a.

Ona je 2019. predvodila izbornu listu te partije i bila njena kandidatkinja za premijera, što je predstavljalo pokušaj unutrašnjih reformi.

Raskid s DSK-om 2020. označio je značajnu prekretnicu u njenoj karijeri. Posle toga je sklopila savez sa Kurtijem i Samoopredeljenjem kroz inicijativu GUXO, politički format koji se, prema rečima Emini, nije u potpunosti konsolidovao kao prava partija.

Osmani je 2021. izabrana za predsednicu Kosova, prešavši u novu ulogu u kojoj je, kao institucionalna predstavnica, trebalo da bude iznad stranačkih podela. Na toj poziciji, često je bila meta kritika opozicije koja ju je optuživala da je na strani Samoopredeljenja.

A sada, prema rečima Emini, Osmani ulazi u novu fazu svoje karijere, bilo kroz novi politički subjekat ili kroz strateško repozicioniranje unutar neke partije.

Vreme održavanja predstojećih izbora biće presudno za način na koji bi se povrat Osmani mogao ostvariti.

Emini tvrdi da ako zemlja ode na prevremene izbore zbog neuspeha pri izboru predsednika – krajem maja ili početkom juna – prostor za izgradnju nove partije bio bi ograničen i Osmani bi mogla biti primorana da se osloni na neku od postojećih struktura.

U redovnom izbornom ciklusu, ona bi imala više vremena da formira politički projekat, ali uz rizik od gubitka zamaha i značaja.

"U oba slučaja, njen uticaj na političkoj sceni ostaje značajan, ali način na koji će se taj uticaj manifestovati značajno varira u zavisnosti od vremena održavanja izbora", smatra Emini.

Diskusije o budućnosti Osmani intenzivirane su i posle izjava iz DSK-a, čiji je organizacioni sekretar, Visar Azemi, ostavio otvorenu mogućnost povratka Osmani u stranku.

Sama Osmani je, međutim, izbegavala bilo kakvu izričitu izjavu. RSE je kontaktirao njen tim radi stava, ali nije dobio odgovor.

Povratak Osmani u političku trku mogao bi se dogoditi u trenutku kada se, prema rečima Emini, opozicija na Kosovu suočava s nedostatkom liderstva i ubedljivih narativa.

U tom kontekstu, Osmani predstavlja "drugačiji profil", kaže ona.

Prema Emini, bivša predsednica je jedna od retkih figura koja može da izazove postojeću ravnotežu i podigne nivo političke konkurencije.

"Ona može da privuče nezadovoljne birače različitih partija, uključujući Samoopredeljenja i opozicionih partija. To je čini potencijalnim faktorom koji 'otima' glasove, pre nego akterom koji mobiliše samo jedan određeni tabor", kaže Emini.

"Njen ulazak u aktivnu politiku ne bi bio samo dopuna na sceni, već potencijalno faktor koji bi mogao da uzdrma postojeću ravnotežu", zaključuje ona.