Rast kursa evra i Naftna industrija Srbije: Veza i posledice

Posle višegodišnjeg stagniranja, srpska domaća valuta je oslabila ka evru. Od početka decembra zabeležen je rast kursa evra u menjačnicama u odnosu na dinar.

U tri menjačnice koje je obišla ekipa Radija Slobodna Evropa (RSE) u širem centru grada 12. decembra, za jedan evro trebalo je izdvojiti 118,80 dinara, oko 1,30 dinara više u odnosu na novembar.

"I dalje je velika tražnja, ali ima evra", kažu u jednoj od menjačnica u Bulevaru Kralja Aleksandra.

Ne žele da daju više objašnjenja, niti da se predstave. Ista je situacija i u drugoj menjačnici, nekoliko stotina metara dalje.

"Ja sam baš sad prodao neke evre u menjačnici i pitam komšiju koji radi u menjačnici – Da li je to početak rasta kursa? A on mi odgovara – Možda jeste, niko to ne zna", kaže za RSE Beograđanin, inženjer po struci, Vojin Živojinović, sa kojim smo razgovarali po obavljenom poslu u menjačnici.

Dodaje da ga situacija ne brine. Smatra da je dinar do sada bio nerealno jak.

Zašto je skočio kurs evra?Za Vladimira Vasića, bankara i konsultanta, razlog za većom potražnjom evra i viši kurs je psihološke, a ne ekonomske prirode.

Do toga je, kako kaže za RSE, došlo usled primene sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) prema Naftnoj industriji Srbije i bojazni jednog broja građana da neće biti goriva i da će im zbog toga biti potrebno više deviza.

"Ovde je jedan mali broj građana izgubio poverenje, jer oni smatraju – ako nema NIS-a, nema goriva, šta će biti sa dinarom – oslabiće. Međutim, to tako u ekonomiji ne radi", kaže Vasić.

Dodaje da on lično nije "podlegao psihozi" i da u proteklih deset dana nije kupio nijedan evro.

"Kupujem ga samo kad mi je potrebno za nešto da platim, a ne mogu u dinarima", ilustruje Vasić.

Ističe da su nestašice zabeležene u pojedinim menjačnicama i bankama privremene.

"Mi imamo evre u bankama, ali oni ne stoje svi fizički u bankama, oni su negde po računima drugih banaka sveta. I sada, ako imate povećanu tražnju, morate da pošaljete avion, obezbeđenje da vam dođe, za to treba dva-tri dana, tako da u tom smislu nema potrebe preplaćivati evro samo što neko kaže da nema dovoljno evra", pojašnjava Vasić.

Kakva je reakcija Narodne banke Srbije?Narodna banka Srbije (NBS) uverava građane da razloga za brigu nema i da država raspolaže "rekordnom količinom deviznih rezervi" kojima može da interveniše na međunarodnom deviznom tržištu kako bi očuvali stabilnost dinara.

"Devizno tržište u Republici Srbiji je potpuno stabilno, poslovne banke i menjačnice su snabdevene dovoljnom količinom efektivnog stranog novca kako bi zadovoljile sve potrebe domaćeg tržišta. Nestašica evra i drugih stranih valuta ne postoji", naveli su u saopštenju od 10. decembra.

Od početka godine, kako su naveli dva dana kasnije, NBS je neto kupila 145,0 miliona evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru. Prema podacima koje su izneli, dinar je prema evru od početka godine oslabio za 0,3 odsto.

Ko trpi zbog višeg kursa?Saša Đogović, ekonomista i autor publikacije "Makroekonomska kretanja u Srbiji" ukazuje za RSE da je do "proklizavanja vrednosti dinara" došlo zbog krize sa NIS-om, odnosno nerešavanja tog problema i pojačane tražnje za energentima.

"To onda izaziva tražnju za devizama, a tražnja za deviznim sredstvima dovodi do povećanog pritiska, odnosno depresijacijskog pritiska na vrednost dinara", pojašnjava.

Kao direktne posledice navodi krunjenje deviznih rezervi, odnosno intervencije NBS na deviznom tržištu i padanje vrednosti domaće valute.

"I svakako se onda stvaraju i preduslovi za jačanje inflatornih tokova u zemlji preko uvoznih cena, što će svakako onda uticati i na realno manju kupovnu moć svih prihoda koje ima domaćinstvo u Srbiji", kaže Đogović.

Ukazuje da građani mogu usled toga očekivati više cene uvoznih proizvoda.

"To ne mora odmah sada da se dogodi, kad se isprazne postojeće zalihe, nove nabavke iz inostranstva sigurno će gurati neke više, ne drastično, ali neke više cenovnike. To će se po isteku starih zaliha onda i osetiti", ilustruje.

Situacija u NIS-u i dalje neizvesnaMogući kupac za većinski ruski udeo u NIS-u i dalje nije poznat. Primena američkih sankcija prema najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji počela je 9. oktobra, nakon višemesečnog odlaganja.

Zbog nedostatka sirove nafte, čiji je uvoz pod sankcijama nemoguć, krajem novembra je stala sa radom jedina rafinerija koja prerađuje sirovu naftu u naftne derivate. To je prinudilo naftne kompanije da se oslanjaju isključivo na uvoz gotovih naftnih derivata.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 9. decembra da je sredina januara krajnji rok do kada će čekati odluku Moskve o sudbini NIS-a, nakon čega će država "uzeti stvari u svoje ruke".

I dalje se protivi nacionalizaciji, za koju je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov 11. decembra izjavio da je moguća "pod određenim uslovima", ali samo uz saglasnost Rusije.

SAD insistiraju na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva NIS-a, čiji vlasnički udeo u toj kompaniji trenutno iznosi 56,2 odsto.

Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji, jeste da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu.