Upitan položaj Srbije nakon odluke EU o zabrani uvoza ruskog gasa

Da li će i kako Srbija biti pogođena odlukom Saveta Evropske unije iz oktobra da postepeno ukine uvoz ruskog prirodnog gasa, različito tumače zvaničnici Srbije i susedne Bugarske preko koje se dovodi gas za srpske potrošače.

Predložena uredba EU uvodi postepenu zabranu uvoza gasa iz Rusije, sa potpunom zabranom koja će se primenjivati od 1. januara 2028. godine, ali se iz dokumenta ne može precizno utvrditi kako će transport ruskog gasa do zemalja van EU biti regulisan.

Konačan tekst biće poznat nakon pregovora predsedništva Saveta EU i Evropskog parlamenta.

Radio Slobodna Evropa nije dobio odgovor Evropske komisije o tome na koji način će odluka uticati na Srbiju.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos u obraćanju pred Evropskim parlamentom (EP) 21. oktobra je rekla da je laž da će Srbiji biti onemogućen transfer ruskog gasa.

Istakla je da odluka Saveta Evropske unije (EU) koja treba da zabrani uvoz ruskog gasa, što se odnosi i na tranzit tog energenta kroz EU, ne znači da će države članice prekinuti transfer trećim zeljama poput Srbije.

"Evropska unija ne prekida snabdevanje Srbije. To su laži. Umesto toga, EU podžava Srbiju da diverzifikuje sve izvore snabdevanja i da se integriše u energetske mreže EU", navela je.

Reakcije zvaničnikaMinistarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je 20. oktobra da se Srbija nalazi "u veoma teškoj i gotovo bezizlaznoj situaciji".

"Suština je da Bugarska neće dozvoliti protok ruskog gasa kroz Balkanski tok, čime će biti oštećena i Srbija u budućnosti", saopštila je Đedović Handanović 20. oktobra, a prenela Radio-televizija Srbije (RTS).

Iz Ministarstva rudarstva i energetike nisu odgovorili na upit RSE da preciziraju kako će dokument EU uticati na transport ruskog gasa u Srbiju.

Bugarska, iz koje Srbija dobija ruski gas, saopštila je da će podržati obustavu isporuke i tranzita ruskog gasa Evropskoj uniji.

Gasovod Turski tok prolazi kroz Bugarsku, preko koje ruski gas dolazi do članica EU Mađarske i Slovačke, preko Srbije.

Ipak, bugarski ministar energetike Žečo Stankov rekao je u septembru da evropsko zakonodavstvo ne može uticati na Srbiju kao na druge države koje su članice EU. Kako navodi, u tom smislu se traži rešenje.

On je rekao da bi se protok ruskog gasa ka Srbiji mogao nastaviti, ali ako se to desi, biće pažljivo praćeno kako bi se osiguralo da ruski gas ide samo u Srbiju, a ne u zemlje EU.

U dokumentu EU se ne spominje eksplicitno zabrana tranzita ruskog gasa ka trećim zemljama. U jednom članu dokumenta se spominje samo da bi tranzit gasa trebalo da bude ranije prijavljen carinskim organima.

Srbija je, inače, decenijama zavisna od uvoza gasa iz Rusije, odakle zadovoljava više od 80 odsto potreba za tim energentom. Ipak, Srbija nema dugoročni ugovor sa Rusijom o isporuci gasa.

Rusija je Srbiji u oktobru produžila gasni aranžman do kraja godine, a ne na tri godine, kako su vlasti u Srbiji očekivale. Zvaničnici Srbije su to ocenili kao lošu vest.

Prethodni desetogodišnji ugovor koji je Srbija imala sa Rusijom o uvozu gasa istekao je u maju.

Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, za Radio Slobodna Evropa kaže da bi se Srbija bez ruskog gasa našla u "groznoj situaciji".

"Mi trošimo oko dve milijarde kubnih metara gasa godišnje, a u skladištu imamo 400 miliona. To znači – ostajemo bez gasa, toplane ne mogu da rade, domaćinstva ne mogu da se greju", kaže on.

Zašto EU uvodi zabranu uvoza ruskog gasa?Lideri Evropske unije složili su se još 2022, nakon ruske invazije na Ukrajinu, da postepeno ukinu zavisnost od ruskih fosilnih goriva.

"Kao posledica toga, uvoz gasa i nafte iz Rusije u EU značajno je smanjen poslednjih godina. Međutim, dok je uvoz nafte pao na manje od tri odsto u 2025. godini, ruski gas i dalje čini procenjenih 13 odsto uvoza EU u 2025. godini, vredan preko 15 milijardi evra godišnje", navodi se na sajtu Evropskog saveta.

EU je, kako se navodi, zbog toga "izložena značajnim rizicima u pogledu njene trgovine i energetske bezbednosti".

U samom dokumentu se ističe i da je Rusija i ranije, 2006. i 2009. obustavljala isporuke gasa što je dovodilo do poremećaja na tržištu.

"Od marta 2022. godine, Ruska Federacija je sistematski obustavljala ili smanjivala isporuke prirodnog gasa državama članicama, što je dovelo do značajnih poremećaja na tržištu gasa Unije", navodi se u dokumentu.

EU je, kako se navodi u dokumentu, ovim preduzela mere na zaštiti Unije od prevelikog oslanjanja na ruski gas.

Savet je potvrdio da će uvoz ruskog gasa biti zabranjen od 1. januara 2026. godine, uz prelazni period za postojeće ugovore.

Kratkoročni ugovori koje su EU države zaključile pre 17. juna 2025. godine mogu se nastaviti do 17. juna 2026. godine, dok dugoročni ugovori mogu trajati do 1. januara 2028. godine.

Kako se Srbija snabdeva gasom?Prema podacima Agencije za energetiku Srbije, najveći deo prirodnog gasa obezbeđuje se uvozom iz Rusije.

Za potrošnju u Srbiji je 2024. bilo obezbeđeno oko 2.800 miliona kubnih metara gasa, a iz Rusije je uvezeno 2.212 miliona.

Srbija uvozi manju količinu gasa iz Azerbejdžana sa kojim je do 2026. dogovorena godišnja isporuka do 400 miliona kubnih metara.

Domaćom proizvodnjom je prošle godine moglo da se zadovolji samo 6,7 odsto potreba, navodi Agencija za energetiku Srbije.

Najveću potrošnju gasa ima industrija, dok domaćinstva troše oko 16 odsto gasa.

Predsednik Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić smatra da Srbija trenutno nema alternativu za ruski gas.

"Azerbejdžan nema na raspolaganju neke velike količine, on je gasovodom obezbedio južnu Italiju i njima se to dugoročnim ugovorom obezbeđuje. Mi dobijamo malo gasa iz Azerbejdžana", kaže on.

Ruski gas do Srbije se doprema Balkanskim tokom, krakom zajedničkog rusko-turskog projekta Turski tok. Do njegovog puštanja u rad u januaru 2021. Srbija je gas iz Rusije dobijala preko Ukrajine i Mađarske.

Sa druge strane, gas iz Azerbejdžana u Srbiju dolazi gasovodom otvorenim 2023. kojim se Srbija preko Bugarske povezala na grčki terminal tečnog gasa u Aleksandrupoliju.

Reč je o prvom prekograničnom gasovodu u Srbiji koji nije u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma i koji je delimično finansiran bespovratnim sredstvima iz Evropske unije.

Takođe, Srbija je sa Rumunijom 2024. potpisala ugovor o izgradnji zajedničkog gasovoda koji trebalo da bude završen do 2027. godine, a tim gasovodom azerbejdžanski gas će moći da se transportuje do Srbije, kao i gas drugih dobavljača na tržištu.

Rusko-srpske veze u energeticiSaradnja Srbije i Rusije u energetskom sektoru suočila se sa više izazova za manje od mesec dana.

Ministarka energetike Srbije Đedović Handanović podsetila u izjavi 20. oktobra da je Naftna industrija Srbije (NIS), koja je u ruskom vlasništvu i dominantni snabdevač domaćeg tržišta gorivom, pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

"Naša zemlja, koja nije učesnica ni u jednom sukobu, našla se pogođena ni kriva ni dužna", navela je Đedović Handanović.

Sankcije SAD ruskom NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra zbog većinskog ruskog vlasništva, a SAD su uvele sankcije kako bi sprečile da se novcem iz energetike finansira rat u Ukrajini.

Zvaničnici Srbije odbacili su mogućnost da nacionalizuju NIS i na taj način spreče sankcije.