Međunarodne novinarske organizacije pozivaju von der Leyen da na Zapadnom Balkanu pokrene pitanje slobode medija
Međunarodna koalicija za slobodu medija, slobodu izražavanja i novinarske organizacije pozvali su predsednicu Evropske komisije Ursulu fond der Lajen (von der Leyen) da tokom svoje posete Zapadnom Balkanu ove nedelje posveti pažnju krizi slobode medija u regionu, saopštio je u ponedeljak Međunarodni institut za štampu (IPI).
IPI je naveo da su međunarodne organizacije od oktobra prošle godine su zabeležile "izuzetne pritiske na slobodu medija širom regiona", navodeći da "naglo gašenje Al Džazire Balkans, intenziviranje političkog pritiska na kanale N1 i Nova TV i pokretanje televizijskog kanala od strane kremljovskog propagandnog medija RT Balkan, predstavljaju egzistencijalne pretnje nezavisnom i pouzdanom novinarstvu širom regiona".
"U kontekstu brzog pogoršanja krize slobode medija u regionu, a najistaknutije u Srbiji, koalicija međunarodnih organizacija za slobodu medija, novinarske organizacije i slobodu izražavanja poziva predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da tokom svoje posete Zapadnom Balkanu ove nedelje pokrene pitanje pretnji zaštiti novinara i medijskom pluralizmu sa nadležnim vlastima", navodi IPI koji je poziv uputio s još devet organizacija.
Međunarodne organizacije za slobodu medija i izražavanja kao probleme "sumorne sliku medijskog pejzaža u kojem nezavisne i male redakcije možda neće moći da opstanu" navode i rekriminalizacija klevete i usvajanje zakona o stranim agentima u Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini, kao i smanjenje finansiranja nezavisnih medija.
Predsednica Evropske komisije počela je u ponedeljak zapadnobalkansku turneju u Tirani, odakle će otputovati u Crnu Goru. Potom fon der Lajen odlazi u Bosnu i Hercegovinu, a u sredu stiže najpre u Srbiju i zatim ide na Kosovo i u Severnu Makedoniju.
IPI navodi da "pritisci na javne emitere, privatne medije i medijske vlasti u Albaniji i na Kosovu, zajedno sa pokušajima političara da ograniče pristup medija njima, naglašavaju ozbiljne opasnosti koje predstavljaju pravo novinara na informisanje i pravo građana na informacije".
Mapiranje slobode medija registrovalo je 381 upozorenje koje pogađa 617 novinara i medijskih radnika u šest zemalja Zapadnog Balkana, sa 222 slučaja registrovana samo u Srbiji, navodi IPI i dodaje da "trenutni nivo nasilja nad novinarima u Srbiji jedinstven je u bilo kojoj državi članici EU ili zemlji kandidatu".
Reporteri bez granica (RSF) dokumentovali su za manje od dva letnja meseca 34 fizička napada na medijske profesionalce koje su počinili politički aktivisti i agenti organa reda.
U Srbiji, godišnji broj fizičkog nasilja u 2025. godini iznosi 82 slučaja, pokazuju podacima RSF-a – što je, kako navodi IPI, nezapamćen nivo sudeći po evidenciji Nezavisnog udruženja novinara (NUNS) koja se vodi od 2008. godine.
Pored toga Komitet za zaštitu novinara (CPJ) je dokumentovao da, kako je Vlada Srbije pooštrila svoj stav prema protestima, srpski novinari sve češće prijavljuju da su namerno meta policije, posebno kada izveštavaju o policijskom nasilju.
"Slučajevi koje je u Srbiji dokumentovao Media Freedom Rapid Response potvrđuju ozbiljnost krize, dokumentujući fizičke, verbalne i druge napade na 315 novinara, medijskih kuća i novinarskih udruženja od 1. novembra 2024. Ovi napadi su podstaknuti čestim neosnovanim optužbama protiv štampe, između ostalih, i samog predsednika Srbije Aleksandra Vučića", navodi IPI.
Ta organizacija dodaje je u septembru 2025. godine, Fondacija Slavka Ćuruvije registrovala 141 slučaj verbalnih napada na novinare i medije od strane visokih državnih zvaničnika i članova parlamentarne većine.
"Od početka antikorupcijskih protesta, naše organizacije su više puta pokretale ova pitanja i tražile od Evropske komisije da pošalje jasan signal Beogradu o posledicama koje bi napadi na štampu, podrška ruskoj propagandi i sistemski neuspeh u zaštiti novinara mogli imati na proces proširenja Evropske unije i isplatu sredstava EU", navodi IPI.