Sumnje u mogućnost evropske protivvazdušne odbrane da se nosi s pretnjom iz Rusije

Dva bivša viša američka vojna komandanta izjavila su da evropski vazdušni štit nije spreman da odgovori na obim pretnje iz Rusije, dok je šef operativne grupe za vazdušnu i protivraketnu odbranu američke mornarice rekao za RSE da je presretanje neprijateljske vatre "uvek igra mačke i miša".

Evropske zemlje pokreću masivni program ponovnog naoružavanja, koji je dogovoren prošlog meseca, a protivvazdušna odbrana je na vrhu spiska za kupovinu.

"Vidite šta se desilo u velikim gradovima u Ukrajini. To bi se takođe desilo u nekim velikim gradovima Evrope", rekao je za RSE Filip Bridlav (Philip Breedlove), bivši vrhovni komandant NATO-a u Evropi.

"Ako sedite tamo i mislite da ste pod nekim magičnim mehurom kao u televizijskim emisijama, to nije dobro", dodao je on.

Svakodnevno rusko bombardovanje Ukrajine slikovito je ilustrovalo značaj protivvazdušne odbrane.

Prema februarskoj analizi Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) iz Vašingtona, Rusija je na dnevnom nivou lansirala u proseku 24,3 projektila i drona na Ukrajinu od početka invazije 2022. godine. Ukupno, to je više od 25.000.

Posledice su bile isključenja struje, uništena infrastruktura i masovne civilne žrtve. Rusija je koristila razne rakete, od dronova do modifikovanih klizećih bombi iz sovjetskog doba do krstarećih raketa. Isto tako, postoje različiti oblici odbrane.

Komodor Mike Dvan (Mike Dwan), komandant Operativne grupe 64 američke mornarice, rekao je za RSE da NATO-ova "preklapajuća vatrena polja" pružaju čitav spektar zaštite.

Dvan se nalazi u sastavu Šeste flote u Napulju, u Italiji, ali je govorio iz američkog postrojenja za antibalističke rakete u Redžikovu na poljskoj obali Baltika. Njegova komanda pokriva tu bazu, sličnu onu u Deveselu, Rumunija, i flotilu američkih razarača koji deluju iz Španije.

Oni koriste sistem koji se zove Aegis za ciljanje balističkih projektila.

"To radimo u gornjim slojevima atmosfere, iznad 100 kilometara. Sva ta presretanja... dešavaju se u svemiru", rekao je Dvan.

Sistem je uspešno korišćen dva puta prošle godine protiv iranskih balističkih raketa srednjeg dometa ispaljenih na Izrael. "Postavili smo kapacitet, lanac ubijanja, koji je veoma sličan onome što imamo ovde za pretnju koja dolazi prema NATO".

Sistem se oslanja na mrežu senzora, ali to je, kaže Bridlav, i njegova slabost.

"Neko vreme je postojao lažni osećaj da, OK, imamo Deveselu, imamo Poljsku, imamo ove dva predivna kapaciteta koje su obezbedili Amerikanci, ali, znate, ti filmovi u kojima vidite takve komandne centre i da je svaki ispaljen projektil napadnut – to je fikcija“, rekao je on.

Verovatnoća uništavanjaU ovoj oblasti bogatoj žargonskim izrazima, Bridlav je pomenuo POK – verovatnoća uništavanja (Probability of Kill). To bi išlo od 95 odsto u oblastima s visokom gustinom senzora do samo 30 odsto u drugim oblastima. Evropa treba da "zgusne mrežu", rekao je Bridlav.

Nije hteo da ulazi u to gde bi trebalo to da se uradi.

"Zemlje apsolutno znaju gde su. Doveli smo ih u centre za simulaciju raketa i pokazali im kako to funkcioniše", dodao je Bridlav.

Na Redžikovu se nalaze po tri lansera s po osam projektila. Da li bi njihov kapacitet mogao biti preopterećen?

"Sasvim bi moglo da bude", rekao je Dvan.

"Ovde u Poljskoj imamo svoje unapred planirane odgovore za prioritetno pokrivanje, kao i u Rumuniji i naše sisteme razarača na moru… Uvek je tu igra mačke i miša koliko mnogo je ispaljeno i koliko možemo da oborimo", dodao je on.

Međutim, Dvan naglašava značaj odvraćanja. Ako Aegis nije u stanju da presretne projektil, drugi sloj odbrane, kao što je baterija Patriot, trebalo bi da se nosi s tim.

"Slojevita odbrana" bi značila da "svaki potencijalni protivnik zaista mora da razmisli ne samo dvaput, već možda tri ili četiri puta", pre nego što napadne.

Ruska pretnja dronovimaBridlav je rekao da je još jedna ključna ranjivost NATO-a odbrana od dronova, oblast u kojoj Rusija sada ima više iskustva.

"Imamo ovu pogubnu količinu dronova koji napadaju (Ukrajinu), a protivvazdušna odbrana Amerike, a još manje Evrope, nije spremna za takvu vrstu ratovanja, u ogromnim brojevima", rekao je on.

"Neprijatelj je sada na steroidima", ističe Bridlav

Ben Hodžis (Hodges), bivši šef američke vojske u Evropi, izneo je sličnu procenu kada je prošlog meseca govorio za RSE.

"Znate, mi nikada, nikada nismo imali dovoljno protivvazdušne odbrane da pokrijemo sve... Vi dajete prioritet onome što mora biti zaštićeno", rekao je on. "Ne postoji takva stvar kao totalni štit".

Hodžis je rekao da će vojni planeri NATO-a uzeti podatke o "tipičnom danu" ruskih napada u Ukrajini "i primeniti ih na luke Bremerhaven ili Gdanjsk ili Klajpeda u Litvaniji, na primer, i izračunati, imamo li dovoljno vazdušne i protivraketne odbrane? Nisam siguran da imamo."

Nemačka je predvodila Inicijativu za evropski nebeski štit (ESSI) 2022. godine, posle početka invazije Rusije na Ukrajinu. Okupljajući 24 evropske zemlje, on ima za cilj da omogući zajedničku nabavku sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane i podstakne interoperabilnost.

Međutim, neke zemlje, kao što su Francuska, Španija i Italija, nisu se uključile. Francuska ga je kritikovala zbog uključivanja neevropskih sistema (kao što je Patriot) i komponenti.

Vazdušne snageHodžis je rekao da borbeni avioni NATO-a nadoknađuju neke od slabosti Evrope.

"Naše vazduhoplovne snage su kritični deo toga. Mislim da će nam verovatno povećanje količine vazdušnih snaga koju imamo, posebno s Finskom i Švedskom… dati kapacitete koje Ukrajinci trenutno nemaju da se suprotstave ruskim vazdušnim i raketnim napadima", rekao je on.

Hodžis je dodao da su vazdušne snage takođe ključni doprinos SAD protivvazdušnoj odbrani. Međutim, napori Evrope da pojača svoju odbranu dolaze u vreme neizvesnosti oko sadašnje posvećenosti SAD njenoj bezbednosti. Pa, kako bi Evropa prošla bez učešća SAD?

"Najveća rupa bi bili američko vazduhoplovstvo, rano upozorenje, obaveštajni podaci… a zatim i doprinos SAD u vazdušnoj komandi NATO-a u Ramštajnu", rekao je on.

Dvanova komanda je takođe očigledno ključni kapacitet.

ESSI predviđa upotrebu sistema Arrow-3 koji takođe mogu da presreću balističke rakete. Ipak, za to će biti potrebno vreme i oni se takođe ne proizvode u Evropi, jer su ih razvili Izrael i SAD.