Kremlj negira da je tražio povlačenje NATO trupa s istočnog krila
Izjava portparola Kremlja Dmitrija Peskova usledila je posle navoda savetnika rumunskog predsednika, koji je izgleda rekao da su ruski zvaničnici podneli zahtev tokom razgovora u Rijadu delegacija Moskve i Vašingtona, prenela je redakcija RSE na engleskom jeziku.
Rumunski zvaničnik Kristijan Dijakonesku (Cristian Diaconescu), koji je govorio za rumunsku televiziju, kasnije je povukao svoju izjavu, pojašnjavajući da je Moskva to ranije tražila – 2021. pre početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
Rusija je godinama izražavala nezadovoljstvo zbog prisustva NATO trupa u zemljama poput tri baltičke države i Poljske. Takođe se glasno žalila na smeštanje NATO-ove protivraketne odbrane u Poljskoj i Rumuniji. A širenje NATO-a na istok – prvo 1997. godine, a zatim u dva kruga 2000-ih – mnogi jastrebovi u Rusiji vide kao suštinski neprijateljski čin i delimičan izgovor za invaziju na Ukrajinu.
Nakon što je administracija predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) nagovestila radikalno novi pristup evropskim odnosima – on se više puta žalio da članice NATO-a ne troše dovoljno novca na alijansu – u Evropi raste uzbuna da bi Bela kuća Trampa mogla da pristane na ruske zahteve.
Ranije ovog meseca, ministar odbrane SAD Pit Hegset (Pete Hegseth) uznemirio je 32-članu alijansu kada je odbacio članstvo Ukrajine u NATO-u, kao i mogućnost da se trupe SAD pridružuju potencijalnim mirovnim naporima u Ukrajini. On je takođe rekao da NATO ne bi priskočio u pomoć nijednoj evropskoj državi koja je uključena, u slučaju da je napadne Rusija.
Govoreći u intervjuu za Antena 3 CNN u sredu, dva dana pošto su se delegacije SAD i Rusije sastale u Rijadu, činilo se da je Dijakonesku sugerisao da je Moskva opet tražila povlačenje NATO-a.
"Njihova (ruska) očekivanja su da će, u nekom trenutku, SAD naterati evropske partnere unutar NATO-a da povuku bezbednosne garancije NATO-a o usklađivanju iz 1997. godine", rekao je on.
U narednim komentarima drugim rumunskim televizijama, Dijakonesku je povukao tu izjavu rekavši da je mislio na ranije zahteve Moskve. Amerikanci i Evropljani "ni tada, ni sada" ne prihvataju ruske zahteve, rekao je on.
Na konkretno pitanje novinara o izjavi rumunskog zvaničnika, Peskov je u petak negirao tu tvrdnju.
"Ne, to nije tačno, to ne odgovara stvarnosti", rekao je on. "Naš stav je da nas zanima unapređenje vojne infrastrukture prema našim granicama. Ovaj naš stav je svima poznat, ni za koga nije tajna."
Poljski predsednik, čija je zemlja jedna od najglasnijih u podršci Ukrajini i koja je podržavala raspoređivanje trupa NATO-a duž istočnog krila alijanse, rekao je ove nedelje da je iz SAD dobio uveravanja da neće biti smanjenja američkih trupa.
"Nema zabrinutosti da će SAD smanjiti nivo svog prisustva u našoj zemlji, da će se SAD na bilo koji način povući od svoje odgovornosti ili suodgovornosti za bezbednost ovog dela Evrope", rekao je Andžej Duda (Andrzej) novinarima u Varšavi posle sastanka s Trampovim specijalnim izaslanikom Kitom Kelogom (Keith Kellogg).
NATO je ojačao svoje istočne snage posle ruske invazije na Ukrajinu, nastojeći da umiri svoje članice, posebno one koji su bile pod sovjetskom kontrolom tokom Hladnog rata.
Ukupno postoji osam borbenih grupa NATO-a – "pojačano napredno prisustvo" – raspoređenih u istočnoj Evropi i tri baltičke države, ukupno skoro 30.000 vojnika, pokazuju podacima alijanse.
"Putinovi ciljevi ostaju isti: da potčini Ukrajinu i da podeli Evropu, kao i da podeli Evropu i SAD", rekla je Oana Lungesku (Luganescu), bivša portparolka NATO-a, u intervjuu za Rumunski servis RSE. "Dakle, upravo iz tog razloga, manje je razloga da se spekuliše ili paniči, već da se pogleda šta su interesi Evrope i, očigledno, šta su interesi Rumunije".