Samit EU-Zapadni Balkan 18. decembra u Briselu
Lideri država članica Evropske unije (EU) i lideri iz zemalja regiona će se 18. decembra sastati na redovnom godišnjem samitu. Biće ovo prvi samit kojim će predsedavati Antonio Costa novoizabrani predsednik Evropskog saveta.
Šefovi država i vlada EU će na kraju samita usvojiti deklaraciju a od lidera regiona se očekuje da se sa njom usklade. Između ostalog će se navesti da je proširenje geostrateško ulaganje u mir, sigurnost, stabilnost i prosperitet.
"Postoji nova dinamika u procesu proširenja. Ubrzanje procesa pristupanja, zasnovanog na pravičnoj i rigoroznoj uslovljenosti i principu sopstvenih zasluga, je u našem zajedničkom interesu", kaže se između ostalog u nacrtu završne deklaracije koju će lideri usvojiti na kraju samita koji će biti održan 18. decembra.
Pozdraviće se odlučnost partnera sa Zapadnog Balkana da poštuju i posvete se osnovnim evropskim vrednostima i principima, u skladu sa međunarodnim pravom i ponovo iskazanom posvećenošću primatu demokratije, osnovnim pravima i vrednostima i vladavini prava. Vladavina prava, sloboda izražavanja, nezavisni i pluralistički mediji i snažna uloga civilnog društva, poručiće se putem ovog dokumenta, su ključni za osiguranje funkcionalne demokratije.
"U tom smislu, akcije će govoriti više od reči jer partneri preuzimaju odgovornost i sprovode neophodne reforme, posebno u oblasti osnova", navodi se u nacrtu u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid.
Tekst nacrta završne deklaracije će imati osvrt i na geopolitički kontekst. S tim u vezi će se poručiti da podrška Ukrajini ostaje jasan znak strateške orijentacije.
Pozvaće se sve zemlje Zapadnog Balkana da "ostvare brz i održiv napredak ka potpunom usklađivanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU", uključujući sankcije, njihovo sprovođenje i sprečavanje zaobilaženja. Lideri EU će pohvaliti one zemlje koje već to čine.
Regionalna saradnja će zauzeti važan deo zajedničke deklaracije gde će se podvući da su pomirenje, inkluzivna regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi, uključujući i sa zemljama članicama EU, sastavni deo procesa proširenja.
"Regionalni i bilateralni sporovi ukorenjeni u prošlosti predugo su sprečavali fokusiranje na budućnost. Sprovođenje bilateralnih sporazuma u dobroj veri i sa opipljivim rezultatima, uključujući Prespanski sporazum sa Grčkom i Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji sa Bugarskom, ostaje ključno. Odsustvo normalizacije odnosa Prištine i Beograda koči oba partnera", navodi se u nacrtu deklaracije.
Poseban poziv će biti upućen Beogradu i Prištini da primene, bez odlaganja, sve sporazume postignute u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa uključujući i Sporazum o putu normalizacije.
O procesima koji pomažu integraciji regiona
Završna deklaracija će osim političkog aspekta imati i konkretne inicijative koje će pomoći zemljama regiona postepenu integraciju u mnoge oblasti EU.
Spominje se Plan rasta u vrednosti od šest milijardi eura. EU će izraziti spremnost da razmotri dalju ekonomsku i komercijalnu integraciju zemalja regiona.
Među dokumentima koji će biti usvojeni se spominje i integracija u Evropsku transportnu uniju. Spominje se i postavljanje zelenih linija preko graničnih prelaza kako bi se ubrzao promet robe.
EU takođe podržava i učešće zemalja regiona Balkana u "zelenoj agendi" koja ima za cilj očuvanje životne sredine i borbu protiv globalnog zagrevanja.
Takođe podržava uključivanje zemalja regiona u digitalnu agendu EU i "Zajedničko digitalno tržište".