Napeti sukob oko izbora predsednika Gruzije
Predsednica Gruzije Salome Zurabišvili nedavno je postavila fotografiju novogodišnje dekoracje predsedničke rezidencije u Tbilisiju. "Stavili su voz ispred palate Orbelijani", napisala je ona na Fejsbuku. "Da vidimo ko odlazi".
Izborni kolegijum kojim dominira partija Gruzijski san, kako se očekuje, 14. decembra će za sledećeg predsednika Gruzije izabrati Mihaila Kavelašvilija, 53-godišnjeg bivšeg fudbalera i desničarskog populistu. Inauguracija bi trebalo da bude 29. decembra.
Međutim, u vreme dok je Gruzija uzdrmana antivladinim protestima, 72-godišnja Zurabišvili, čiji mandat ističe ove godine, rekla je da ne odlazi. "Neće biti inauguracije i moj mandat se nastavlja", rekla je 30. novembra aktuelna predsednica.
Diplomatkinja naspram fudbalera
Pozadina i politički stavovi dvoje političara ne mogu biti drugačiji.
Zurabišvili je rođena u porodici gruzijskih imigranata u Francuskoj koji su pobegli od invazije Crvene armije 1921. Decenijama je radila u francuskoj diplomatiji, pre nego što je postala ministarka spoljnih poslova Gruzije 2004. Dok je bila u političkom usponu, ona se više obraćala urbanim i progresivne segmente gruzijskog društva, dosledno se zalažući za ulazak zemlje u Evropsku uniju.
Ona je stala na stranu demonstranata – i to ne prvi put – koji više od dve nedelje izlaze na ulice širom zemlje iz protesta zbog odluke vlade da obustavi pridruživanje Gruzije EU. Vlasti su na proteste odgovorile nasiljem protiv demonstranata, opozicionih aktivista i novinara.
Iako ju je Gruzijski san podržao tokom njene uspešne predsedničke kandidature 2018. godine, Zurabišvili je bila trn u oku vladajućoj stranci. Mada zvanično nestranački predsednik Gruzije ima ograničenu ceremonijalnu ulogu, Zurabišvili je kritikovala Gruzijski san zbog sve autoritarnijeg stava te partije.
Dok je Zurabišvili sebe često predstavljala kao zaštitnicu demokratije, Kavelašvili je sebe predstavljao kao zaštitnika naroda. Poznati fudbaler, koji se
Posle ulaska u parlament 2016. godine, Kavelašvili je osnovao stranku Moć naroda, kao radikalniji, antizapadni izdanak Gruzijskog sna. Obraćajući se konzervativnom ruralnom stanovništvu, on često postavlja "tradicionalne gruzijske vrednosti" naspram, kako smatra, izopačenost zapadnog liberalizma i zauzeo je tvrd stav po pitanju imigracije i nacionalnog suvereniteta.
Kavelašvili ima podršku Gruzijskog sna i izuzetno moćnog osnivača te stranke, milijardere Bidzine Ivanišvilija. "On je najbolje otelotvorenje gruzijskog čoveka. Divan suprug i otac četvoro dece", rekao je Ivanišvili kada ga je 27. novembra predstavio kao predsedničkog kandidata.
Sporni izbori
U središtu sukoba je spor oko nedavnih parlamentarnih izbora u Gruiziji. Posle glasanja 26. oktobra, Gruzijski san je proglasio ubedljivu pobedu, s osvojenih 54 odsto glasova, dok su četiri saradničke opozicione liste dobile 38 odsto.
Međunarodni posmatrači i opozicija tvrde da su izbori neregularni, navodeći da su rezultat manjkavi, usled rasprostranjenih nepravilnosti i prevara s glasovima. Zurabišvili je rekla da su izbori "pokradeni" uz pomoć Rusije i smatra parlament – a time i izborni kolegijum – nelegitimnim.
Zurabišvili je poslednji gruzijski predsednik koji je izabran na direktnom glasanju. Gruzija je 2017. usvojila novi sistem indirektnih predsedničkih izbora kao deo ustavnih promena koje su navodno za cilj imale jačanje parlamentarne demokratije, smanjenje političke polarizacije i usklađivanje s evropskim normama po kojima predsednici obično imaju ograničene ceremonijalne uloge.
Kritičari reforme, međutim, kažu da je reč o jačanju moći Gruzijskog sna, kako bi se oslabila politička konkurencija i podrile kontrole nad parlamentom i vladom.
Povećanje tenzija
Otkako je došao na vlast 2012. godine, Gruzijski san je pod sve većim kritikama zbog svog skretanja u autoritarizam, uključujući optužbe za uticanje na izbore, mešanje u pravosuđe i represiju nad medijima. Tokom prošle godine, SAD i Evropska unija kritikovale su Gruziju zbog kontroverznih zakona protiv LGBT i o "stranim agenatima", koje je entuzijastično podržao Kavelašvili.
Dok hiljade Gruzijaca nastavlja da protestuje u prestonici, suočavajući se s brutalnom policijskom taktikom, kruže nepotkrepljene glasine da će se Zurabišvili zabarikadirati unutar predsedničke palate. Mnogi demonstranti strahuju da će policija uoči izbora početi da raščišćava Aveniju Rustaveli na kojoj se održavaju demonstracije.
Očekuje se da će glasanje početi 14. decembra u devet časova i da će rezultati biti objavljeni tog dana. U izbornom kolegijumu ima i predstavnika opozicije, ali oni odbijaju da učestvuju na glasanju. I pošto postoji samo jedan kandidat, nema mogućnosti za drugi krug.
Ovo nije prvi put da se Gruzija suočava s takvom situacijom. Nakon što je u maju 1991. izabran za prvog predsednika zemlje, Zvijad Gamsahurdija je svrgnut državnim udarom. U egzilu je odbio da prepusti vlast ili prizna novu vladu koju je predvodio Eduard Ševarnadze, sovjetski ministar spoljnih poslova iz doba glasnosti.
Gamsahurdia se 1993. vratio u Gruziju, predvodeći neuspešan oružani otpor. Kasnije te godine je umro pod misterioznim okolnostima.
Rezultat predsedničkih izbora 14. decembra skoro izvesno neće priznati gruzijska opozicija ili aktivisti civilnog društva. Mada su Kavelašvili i vladajuća partija i dalje popularni među nekim Gruzijcima – posebno onima koje demonstracije ne dotiču – Zurabišvili ima podršku demonstranata, pri čemu je nasilje policije nad njima šokirao mnoge u Gruziji.
"Štite me ljudi koji su na ulici", rekla je ona za BBC 1. decembra. "Mislim da je vladajuća partija danas veoma izolovana i da će postati još izolovanija".