EU kritikuje 'represivne' metode gruzijskih vlasti dok se demonstranti vraćaju na ulice Tbilisija
Oko 4.000 demonstranata okupilo se ispred zgrade parlamenta, ljuti zbog nedavne odluke vlade da odloži pristupne pregovore s EU makar do 2028, pošto je vladajuća partija Gruzijski san proglasila pobedu na izborima koje su obeležile optužbe o mešanju Rusije, preneo je Gruzijski servis RSE.
Ministri spoljnih poslova EU, koji se spremaju za samit Unije 16. decembra, rekli su da će razgovarati o kažnjavanju gruzijskih lidera posle, kako su naveli, "kredibilne zabrinutosti" zbog torture proevropskih demonstranata u protekle dve nedelje.
"Uporno demokratsko nazadovanje i nedavna represivna sredstva koja koriste gruzijske vlasti imaju posledice po naše bilateralne odnose. EU će razmotriti dodatne mere", navodi se u saopštenju i dodaje da je "više od 400 ljudi privedeno, a više od 300 je navodno pretrpelo nasilje i maltretiranje, dok je mnogima potrebna hitna medicinska pomoć".
U saopštenju se navodi da postoji "kredibilna zabrinutost zbog mučenja i nehumanog postupanja" i upozorava da se izveštaji o kršenju ljudskih prava moraju istražiti.
"EU žali zbog ovih represivnih akcija protiv demonstranata, predstavnika medija i opozicionih lidera i poziva na hitno oslobađanje svih pritvorenih pojedinaca", navodi se u saopštenju.
U nacrtu dokumenta u koji je RSE imao uvid uoči sastanka Evropskog saveta 19. decembra, EU je izrazila zabrinutost zbog vladinog nasilnog gušenja demonstranata i njene odluke da suspenduje proces pridruživanja EU do 2018. godine.
"Evropski savet oštro osuđuje nasilje nad mirnim demonstrantima", navodi se u dokumentu.
"Gruzijske vlasti moraju da poštuju pravo na slobodu okupljanja i izražavanja i da se uzdrže od upotrebe sile. Svi akti nasilja moraju biti istraženi, a odgovorni moraju biti pozvani na odgovornost", dodaje se u dokumentu.
Velika Britanija je, odražavajući poteze SAD i EU, u ponedeljak saopštila da ozbiljno ograničava kontakte s vladom Gruzije i osudila je njen "šokantan" udar na novinare i prozapadne demonstrante.
Gruzija je dobila status kandidata za članstvo u EU u decembru 2023, ali su se odnosi s Briselom pogoršali poslednjih meseci, počevši od usvajanja kontroverznog zakona o "stranim agentima2 za koji kritičari kažu da preti da će javno diskreditovati hiljade medija i grupa civilnog društva kao da "služe" stranim silama.
Tenzije su porasle pošto je partija Gruzijski san proglasila pobedu na izborima 26. oktobra za koje prozapadna opozicija i gruzijska predsednica Salome Zurabišvili kažu da su namešteni uz pomoć Moskve.
Protesti su se intenzivirali pošto je vlada u Tbilisiju saopštila da prekida do 2028. pregovore sa Briselom o nastojanju Gruzije za pridruživanje EU.
U glavnom gradu Gruzije, policija je poslednjih dana koristila suzavac i vodene topove protiv uglavnom mirnih demonstranata, a mnogi novinari su izvestili da su bili na meti snaga bezbednosti i ljudi u civilu.
Uprkos snažnim rečima, EU bi mogla imati poteškoća da postigne konsenzus oko Gruzije tokom samita.
Mađarski desničarski lider Viktor Orban izrazio je podršku vladi Gruzije, dok je osudio napore da se sankcionišu lideri Gruzijskog sna zbog brutalne taktike.
Uz izveštaj AFP-a