Prosvetni radnici u Srbiji nedeljama štrajkuju, Vlada ćuti
Prosvetni radnici u Srbiji su od početka školske godine tri puta izlazili na proteste sa zahtevima da se početne plate nastavnika u osnovnim i srednjim školama izjednače sa republičkim prosekom.
Pozivaju se na protokol potpisan sa Vladom iz oktobra prošle godine, kojim se vlast na to obavezala.
Nakon konačne ponude o povećanju plata od 11 odsto koju je početkom novembra izneo premijer Srbije Miloš Vučević, što je za prosvetne radnike okupljene u sindikatima bilo neprihvatljivo, jer sa tim povećanjem ne bi dostigli ono što je dogovoreno, daljih pregovora sa Vladom nije bilo.
To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdila Snežana Romandić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, jednog od četiri reprezentativna sindikata zaposlenih u prosveti.
U intervjuu za RSE ona je skrenula pažnju i na to da Vlada nije ispunila ni zahtev o uvođenju strožih kazni za napade na nastavnike u školama.
Predlog zakona kojim bi se u Krivični zakonik unele oštrije kazne, za koje je premijer Miloš Vučević tvrdio da će biti usvojene do kraja godine, još se nalazi u skupštinskoj proceduri, i on nije još na dnevnom redu za raspravu i glasanje.
Ministarstvo prosvete Srbije do zaključenja teksta nije odgovorilo na pitanja RSE o štrajku u školama i šta se dešava sa pregovorima sa sindikatima prosvetnih radnika.
Bez poziva Vlade na dalje pregovore
RSE: Ima li ikakvih pregovora trenutno između predstavnika sindikata prosvetnih radnika i Vlade ili nadležnog ministarstva o zahtevima zaposlenih u prosveti?
Romandić: Pregovora sa Vladom nema, Vlada povodom toga nije zakazivala bilo kakve sastanke. Trenutno se obavljaju razgovori i pregovori sa Ministarstvom prosvete na temu posebnog kolektivnog ugovora, i to vezano za eventualno mogućnost sistemskog rešenja za zaposlene u školama, odnosno u prosvetu. Suština je u tome da mi već godinama dobijamo povećanje na početku godine u nekom procentu, kao svi ili nešto malo veće.
Međutim, to se u toku godine obesmisli i plate zaposlenih u školama od januara do decembra još više kasne za republičkim prosekom. Potrebno je raditi nivelaciju cene rada zaposlenih u školama barem dva puta godišnje. Pošto Vlada ne pokazuje znake želje da ovog puta reši ono što je obećala pre godinu dana, pokušavamo da jednim podzakonskim aktom predvidimo obavezu države da usaglašava cenu rada dva puta godišnje.
'Osećaj da smo državi nebitni, kao i posao koji radimo'
RSE: Ali, sa Vladom ste već protokolom prošle godine dogovorili izjednačavanje početnih plata nastavnika sa prosečnom platom na republičkom nivou i Vlada to nije ispunila. Koliko Vi lično verujete u taj proces pregovora i u to da čak i taj kolektivni ugovor bude potpisan, da će Vlada to ispuniti?
Romandić: Nemamo mnogo poverenja u Vladu, koja nas je već jednom prevarila. Mi ćemo probati sva zakonska sredstva da se Vlada zakonski obaveže na korekciju plata. Međutim, posle gotovo tri meseca protesta u školama, koji su gotovo u kontinuitetu i, čini mi se, nikada masovniji nego sada, osećamo se poniženo. Među zaposlenima u prosveti postoji osećaj nelagode, da smo ovoj državi u potpunosti nebitni, kao i posao koji radimo.
O aktuelnim sukobima u društvu i prelivanju na škole
RSE: Nakon masovnog ubistva u beogradskoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", i pre toga, prosvetni radnici su upozoravali na porast nasilja, ne samo u školama, već i generalno u društvu. Poslednjih nedelja svedoci smo sukoba u skupštini, na ulicama... Iz Vašeg ličnog iskustva i iskustva Vaših kolega, da li su se i u kojoj meri previranja u društvu prelila na škole?
Romandić: Mi već godinama ukazujemo da je u školama nasilje u porastu i da je škola samo refleksija onoga što se dešava u društvu, s tim što su kočnice kod dece slabije nego kod odraslih. Plašim se da nismo puno toga naučili iz tragičnih dešavanja u Ribnikaru, jer smo dobili samo procedure, protokole, administrativne stvari koje treba da obavljamo kada radimo sa decom.
Naše škole su koncipirane za neka vremena koja su prošla. Današnje škole ne mogu da odgovore izazovima i potrebama dece danas.
Da, nasilja ima u društvu i jasno je da ga ima i kod dece, jer se prosto ono kod dece vidi i manifestuje očiglednije. A mi smo, kao nastavnici, sve manje u mogućnosti da se izborimo sa nasiljem, jer nam se ne daju ni adekvatni alati, niti se država trudi da najkvalitetnije ljude zaposli u školama.
Recimo, jedan od osnovnih kriterijuma kada pristanete na neki posao da radite jeste plata. Ukoliko je plata zaposlenog u školi izjednačena sa platom zaposlenog na kasi ili na trafici, priznaćete da je manje stresno raditi u prodavnici, nego raditi u školi, a još ako imate fakultet, zašto biste radili tako težak posao?
A sa druge strane imate gomilu odgovornosti na sebi i danas, kako ljudi beže od odgovornosti, tako beže i od ovog posla, a nemaju adekvatnu satisfakciju da ga rade. Danas je potrebno uraditi kompletnu reorganizaciju obrazovnog procesa, ali rekla bih da, kao što nema sluha za naše plate, nema mnogo sluha ni za potrebe koju deca danas imaju.