Tadžikistanski aktivista navodno pokušao samoubistvo u Nemačkoj u znak protesta protiv deportacije
Prema izveštaju, nemački policajci pronašli su Ergaševa kako leži u lokvi krvi u ćeliji u deportacionom centru.
Ergašev se navodno posekao po stomaku, telu i rukama i oštetio vene. On je bio na bolničkom lečenju i uprkos njegovom stanju, Ergašev je ipak trebalo da bude deportovan u Tadžikistan 6. novembra.
"Shvatajući da povratak u Tadžikistan znači neizbežne represalije i brutalnu represiju od strane režima [tadžičkog predsednika] Emomalija Rahmona, Ergašev je pokušao da izvrši samoubistvo", rekao je Gadoev za Insajder.
"Ergašev bi više voleo smrt nego da padne u ruke ’koljača’ režima poznatog po nemilosrdnim represalijama protiv političkih protivnika", dodao je Gadoev.
Ovaj 40-godišnjak je istaknuti član Grupe 24, opozicionog pokreta koji je zabranjen u Tadžikistanu i deo pokreta Reforme i razvoj Tadžikistana koji su osnovali prognani disidenti.
Njegov aktivizam je uključivao učešće u demonstracijama u Berlinu, posebno tokom protesta protiv Rahmonove posete Nemačkoj u septembru 2023.
Upravni sud u nemačkom gradu Kleve doneo je odluku o deportovanju Ergaševa 28. oktobra.
Tri dana kasnije, međunarodna nevladina organizacija Hjuman rajts voč (HRV) je osudio sudsku odluku rekavši da bi vraćanje Ergaševa u Tadžikistan predstavljalo kršenje međunarodnog prava koje zabranjuje 2proterivanje" – praksu vraćanja pojedinaca u zemlje u kojima se suočavaju sa rizikom od mučenja ili okrutnog, nehumanog postupanja.
Ovaj princip je sadržan u različitim međunarodnim ugovorima kojih je Nemačka potpisnica, navodi se u saopštenju.
Nemačka se suočavala sa kritikama zbog sličnih postupaka u prošlosti. Tako su 2023. godine dvojica tadžikistanskih disidenata, Abdulohi Šamsidin i Bilol Kurbonalijev, deportovani u Tadžikistan, gde su odmah pritvoreni i kasnije osuđeni na duge zatvorske kazne pod sumnjivim optužbama u vezi sa pokušajima rušenja ustavnog poretka.
Izveštaji pokazuju da se Šamsidin suočavao sa maltretiranjem dok je bio u zatvoru.
Dilmurod Ergašev je u Nemačkoj od februara 2011. i iste godine je podneo zahtev za azil iz političkih razloga.
Uprkos nekoliko zahteva, njegovi zahtevi za azil su dosledno odbijani.
Prema rečima njegovog advokata, nemačke imigracione vlasti izrazile su sumnju u iskrenost Ergaševe posvećenosti opozicionim stvarima.
Tadžikistanska vlada je poznata po svom sistematskom progonu članova opozicije, posebno onih koji su povezani sa zabranjenim grupama poput Grupe 24.
Nedavni izveštaj HRV-a istakao je Tadžikistan kao zemlju od velike zabrinutosti u vezi sa transnacionalnom represijom, uz napomenu da vlada aktivno cilja na kritičare u inostranstvu po optužbama za ekstremizam i terorizam, što dovodi do strogih kazni i maltretiranja nakon prisilnog povratka.
S obzirom na Ergaševov dokumentovani aktivizam i učešće u protestima, aktivisti ga vide kao jasnu metu za progon od strane tadžikistanskih vlasti.
HRV je pozvao nemačke vlasti da odmah obustave Ergaševu deportaciju i sprovedu detaljnu reviziju njegovih potreba za zaštitom, naglašavajući da ga ne treba vraćati u zemlju u kojoj se suočava sa ozbiljnim rizikom od mučenja.
Izvor: engleska stranica Radija Slobodna Evropa