Parlamentarni izbori u Uzbekistanu bez prave opozicije

Građani Uzbekistana biraju novi parlament na izborima koji ne uključuju pravu opoziciju predsedniku Šavkatu Mirzijojevu, uprkos nedavnoj reformi izbornog sistema i godinama reformi koje su uključivale ekonomsku liberalizaciju i ublažavanje cenzure.


Šavkat Mirzijojev čvrsto drži vlast u zemlji sa 37 miliona stanovnika.


Od preuzimanja funkcije 2016. godine, uživa široku podršku zbog niza političkih i ekonomskih reformi koje su olabavile strogu represivnu politiku njegovog prethodnika, dugogodišnjeg diktatorskog lidera Islama Karimova.


Mirzijojev je oslobodio neke političke zatvorenike, dozvolio rad pojedinih nezavisnih medija i blogera, i ublažio strogu kontrolu nad islamom koju je Karimov uveo kako bi se suprotstavio disidentskim stavovima.


Međutim, čini se da reforme stagniraju nakon ustavnog referenduma koji je poništio ograničenja predsedničkih mandata, i koji bi mogao omogućiti Mirzijojevu da ostane na funkciji do 2037. godine.


Parlament retko osporava zakone koje predloži predsednički kabinet, dok grupe za ljudska prava tvrde da hiljade ljudi u Uzbekistanu ostaju zatvorene na osnovu lažnih optužbi.


Administracija predsednika Mirzijojeva je 2022. godine tvrdila da je eliminisala, kako su to grupe za ljudska prava nazvale, sistemsku prinudnu radnu snagu, ali su brojni problemi ostali.


Prema izmenama uvedenim prošle godine, Uzbekistan je prešao na mešoviti izborni sistem, gde se polovina od 150 poslanika bira sa partijskih lista, a druga polovina pojedinačno.


Međutim, svi kandidati koji se takmiče na izborima 27. oktobra nominovani su od strane pet registrovanih stranaka u zemlji.


Postoje razlike u fokusima među strankama, od kojih neke ističu pitanja poput poslovne klime ili zaštite životne sredine, ali nijedna od njih se ne suprotstavlja Mirzijojevu.