Gruzijci na parlamentarnim izborima koji se smatraju i izborom između Zapada i Rusije
Vladajuća partija Gruzijski san je na vlasti od 2012. godine i traži još jedan četvorogodišnji mandat. Ona je glasanje predstavila kao izbor između mira ili rata; u predizbornim porukama te stranke dominirao je argument da bi opozicija, ako dođe na vlast, uvukla Gruziju u rat protiv Rusije.
Za opoziciju, glasanje predstavlja izbor između Zapada ili Rusije i između demokratije i autoritarizma. Taj narativ su ponovili američki i evropski zvaničnici.
Izbori će "biti trenutak istine i gruzijski narod će morati da odluči kojim putem želi da ide: ka Evropi ili da se odvoji od Evrope", rekao je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell). "Ulog je budućnost zemlje".
Glasanje se održava posle neobično burnog perioda čak i po standardima gruzijske politike. Gruzijski san je pojačao antizapadnu retoriku i njegova vlada je usvojila kontroverzne zakone koje opravdava kao sredstvo za borbu protiv stranog uticaja u zemlji.
Među njima su zakoni koji zabranjuju "LGBT propagandu" i koji zahtevaju od nevladinih organizacija i medija koji dobijaju sredstva iz inostranstva da se registruju kao "strani agenti". Uvođenje ovog drugog zakona proletos je izazvalo velike proteste.
Uoči izbora Bidzina Ivanišvili, milijarder koji je osnovao Gruzijski san i obogatio se u Rusiji, ponovo je obećao da će zabraniti opozicione partije ako njegova stranka pobiedi.
"Gruzijski san će opozicione stranke smatrati "potpunom odgovornim po punoj snazi zakona za ratne zločine počinjene nad narodom Gruzije", rekao je Ivanišvili na mitingu u Tbilisiju 24. oktobra. Nije objasnio za koje zločine smatra odgovornom opoziciju.
On je ranije još dodao da će Gruzija postati članica EU "samo dostojanstveno" i da ne sme da ratuje sa Rusijom ili da uvodi sankcije Moskvi.
Prema anketama, oko 80 odsto Gruzijaca je za ulazak u EU, a ustav zemlje obavezuje njene lidere da teže članstvu u Uniji i NATO.
Ali Brisel je stavio na čekanje proces pristupanja Gruzije za ulazak u EU, nakon što je vladajuća partija Gruzijski san u junu usvojila "ruski zakon" kojim se suzubija sloboda govora. Mnogi Gruzijci strahuju da stranka vuče zemlju ka autoritarizmu i ubija nadu da bi mogla da se pridruži EU.
Opozicione partije nisu se na poziv predsednice Salome Zurabišvili ujedinile u jednu koaliciju, ali su, takođe na nje apel, potpisale "Gruzijsku povelju" saglasivši se da se, u slučaju pobede opozicije, formira tehnokratska vlada koja će obezbediti demokratsku tranziciju i sprovesti reforme neophodne za nastavak puta ka EU.
Uz izvještavanje AP-a