Zašto bi samit BRIKS-a u Rusiji mogao biti najvažniji dosad?
Putin će tu poruku preneti u Kazanju od 22. do 24. oktobra, dok pozicionira grupu BRIKS-a kao protivtežu Zapadu u globalnoj politici i trgovini kroz novoproširenu verziju bloka koji se ponekad naziva BRIKS+ i koja uključuje Egipat, Etiopiju, Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati, kao i dosadašnje članice Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku.
"BRIKS je ponovo udahnuo svež vazduh u plućima, delom zato što su poredak predvođen Zapadom i njegove organizacije u haosu", rekao je za RSE Karlos Solar (Carlos), viši saradnik Kraljevskog instituta ujedinjenih službi, tink-tenka u Londonu. "Šire ideja je da se svet menja i da bi ono što će se dalje dešavati s međunarodnim bankarstvom, finansijama i pravom moglo da definiše koji će regioni sveta biti najvažniji u narednim decenijama".
Ovogodišnji samit bi takođe mogao da postavi teren za dalje širenje i Putin je takođe pozvao više od dvadeset drugih zemalja koje su se prijavile za članstvo ili to razmatraju, između ostalih Azerbejdžan, Belorusiju, Tursku i Mongoliju.
On će takođe u Kazanju održati bilateralne sastanke s drugim gostujućim šefovima država, uključujući i kineskog lidera Si Đinpinga, koji takođe želi da razvije BRIKS u okviru šire strategije Pekinga da se pozicionira kao lider zemlje u razvoju na takozvanom Globalnom jugu.
"Putin je eksplicitno rekao da BRIKS govori u ime Globalnog juga. To je argument koji je iznela i Kina", rekao je za RSE Stjuart Patrik (Stewart Patrick), viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.
"Za Kinu, kao i za Rusiju, nada je da će BRIKS+ biti sredstvo za osporavanje međunarodnog poretka kojim dominira Zapad, a posebno dominacije Sjedinjenih Američkih Država".
Šta je BRIKS i zašto je važan?
Brazil, Rusija, Indija i Kina su 2006. godine napravile grupu BRIK, koja se 2010. proširila na BRIKS uključivanjem Južne Afrike.
Grupa je osmišljena da okupi najvažnije zemlje u razvoju kako bi se formirala alternativa političkoj i ekonomskoj moći bogatijih država Severne Amerike i zapadne Evrope.
Članice BRIKS-a od početka tvrde da zapadne zemlje dominiraju važnim globalnim telima kao što su Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka, koji pozajmljuju novac vladama, i da je potrebna protivteža da bi se dao snažniji glas ekonomijama u usponu.
BRIKS je 2014. osnovao Novu razvojnu banku za kreditiranje kako bi se potpomogla infrastruktura, a u januaru su Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i UAE pozvani da postanu članovi.
Međutim, jedan saudijski ministar je ubrzo posle toga rekao da se Rijad nije zvanično pridružio grupi.
Argentina je takođe pozvana da se pridruži, ali je predsednik Havijer Milei (Javier) povukao zemlju u decembru 2023. ubrzo pošto je preuzeo dužnost.
Ipak, nova proširena grupa ima ukupno oko 3,5 milijardi stanovnika – 45 odsto svetske populacije – a njihove ekonomije zajedno vrede više od 28,5 hiljada milijardi dolara, što je oko 28 odsto svetske ekonomije.
Ako bi Saudijska Arabija postala članica, zemlje BRIKS-a bi takođe proizvodile otprilike 44 odsto svetske sirove nafte.
Zašto zemlje žele da se pridruže BRIKS-u?
Usled globalne raštrkanosti članica BRIKS-a, ta grupa ponekad deluje nezgrapno, ali se ipak proširuje uprkos geopolitičkim poremećajima kao što su ruski rat u Ukrajini i sve intenzivnije rivalstvo Kine i SAD.
Kako Solar objašnjava, interesovanje za pridruživanje BRIKS-u samo raste i mnoge zemlje u razvoju vide tu grupu kao korisno sredstvo za ostvarivanje geopolitičkog balansa u narednim godinama.
"Imate mnoge zemlje u BRIKS-u – poput Kine, Rusije, Indije i Brazila – sa globalnim ambicijama", rekao je on. "Ali za druge zemlje koje se pridružuju ili apliciraju za pridruživanje, radi se o tome da raspolažu različitim opcijama i da ne stavljaju sva svoja jaja u jednu korpu".
On je rekao da se to može videti čak i u vezi sa zemljama poput Brazila i Indije, ključnim članicama BRIKS-a koje takođe održavaju čvrste veze i članstvo u grupama i političkim telima koje predvodi Zapad.
Finansijska koordinacija je glavno pitanje za tu grupu jer lideri žele da umanje dominaciju američkog dolara u globalnoj trgovini, a Brazil i Rusija čak sugerišu da se napravi valuta BRIKS-a.
Zemlje BRIKS-a su takođe nastojale da razviju više trgovinskih veza unutar bloka, bližu koordinaciju između svojih banaka i bolju harmonizaciju svojih poreskih i carinskih procedura.
Mada razgovori o stvaranju globalne rezervne valute zasad nisu napredovali, članice BRIKS-a su se fokusirale na olakšavanje trgovine u njihovim valutama, što se pokazalo korisnim za Rusiju dok pokušava da prebrodi posledice sankcija Zapada zbog njene agresije na Ukrajini, uz proširenje trgovinskih veze s Kinom i Indijom.
"BRIKS je bio i može biti još veći spas za rusku ekonomiju dok traži nova tržišta", rekao je Solar.
Šta je ulog ovogodišnjeg samita?
Za Rusiju, ovaj samit ima za cilj da pokaže da nije potpuno diplomatski izolovana i da unapred inicijative koje bi mogle da potkopaju dominaciju Zapada.
"Za Putina, samit je u suštini simboličan – to je njegov napor da pokaže svetu da uprkos naporima Zapada da izoluje Rusiju posle njene ničim izazvane invazije na Ukrajinu, da Rusija i dalje ima mnogo prijatelja u svetu", rekao je Patrik.
Očekuje se da će Putin u Kazanju pogurati pregovore o izgradnji alternativne platforme za međunarodna plaćanja koja bi bila imuna na sankcije Zapada, a Rusija, najveći svetski izvoznik pšenice, takođe će predložiti stvaranje BRIKS-ove berze za trgovinu žitom kao alternativu Zapadnim tržištima na kojima se određuju međunarodne cene poljoprivrednih proizvoda.
Ostaje da se vidi da li će ove mere biti uspešne i Moskva će morati da izdejstvuje postizanje konsenzusa unutar grupe koja prihvata nove članice, od kojih neke možda ne dele eksplicitne ambicije Kremlja da izazove Zapad.
Iako su sve članice BRIKS-a možda ujedinjene u "verovanju da su sadašnje strukture koje upravljaju međunarodnim poretkom i globalnom ekonomijom nepravedno pristrasne u korist zapadnog sveta", kaže Patrik, i dalje postoje podele između zemalja poput Kine, Irana i Rusije koje žele da ospore i obore trenutni poredak i druge koji žele da iskoriste tu grupu kao način da ga reformišu.
"BRIKS predstavlja izazov poretku kojim dominira Zapad", rekao je Patrik. "(Ali), u ovoj fazi je važnije simbolički nego geopolitički".