Frid: Istraga će prethoditi eventualnim merama zbog navoda o kršenju sankcija kompanija u Srbiji
U intervjuu za Glas Amerike (VOA) bivši američki zvaničnik ocenjuje da "Srbija nije jedina država čije bi kompanije mogle da izbegavaju primenu sankcija".
"U brojnim slučajevima, vlade nisu svesne postupaka kompanija u okviru jedne države. Bilo je mnogo pojedinaca koje su vlade kažnjavale u zemljama koje podržavaju Ukrajinu i sankcije Rusiji", ističe Frid.
Prema nedavnom istraživanju Radija Slobodna Evropa (RSE), više kompanija u Srbiji izvoze u Rusiju robu i dobra takozvane dvostruke namene.
One se nalaze na meti sankcija Zapada pošto se mogu koristiti za rusko naoružanje - upotrebljeno pri invaziji na Ukrajinu.
Roba dvostruke namene, na šta ukazuje i naziv, može se koristiti u vojne i civilne svrhe.
Izvoz se, prema istraživanju RSE, obavlja uprkos obećanju predsednika Aleksandra Vučića da Srbija neće služiti kao kanal za zaobilaženje sankcija koje su Rusiji uvele Sjedinjene Države i Evropska unija.
Carinske evidencije iz baza podataka međunarodne trgovine, koje je analizirao RSE, pokazuje da su kompanije u Srbiji isporučile najmanje 71,1 milion dolara sankcionisane robe dvostruke namene u Rusiju otkako je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu, februara 2022.
Jedna srpska kompanija sa sedištem u Beogradu našla se ranije među entitetima i pojedincima širom sveta, kojima su Sjedinjene Države uvele sankcije zbog podrške ruskoj agresiji na Ukrajinu.
Reč je o firmi MCI Trading DOO – sankcionisanoj u julu 2023. zbog pomoći jednoj ruskoj firmi u nabavci visokotehnološke opreme od proizvođača iz Azije, Evrope i sa Bliskog istoka.
Danijel Frid, koji je prvi zvaničnik imenovan na funkciju koordinatora za primenu sankcija u Stejt departmentu (2013. - 2017.), u razgovoru za Glas Amerike je ukazao na, kako je označio, važnu nepoznanicu: da li su za navodno kršenje sankcija Rusiji u Srbiji znale i možda podržavale više instance.
"Mislim da bi kreatorima politike u američkoj vladi bilo od koristi da se zapitaju deluju li te kompanije samostalno – ili imaju izvesnu podršku vlasti. Ukoliko je to slučaj – bio bi to veoma loš znak. Međutim, trenutno to nije poznato i uveren sam da će ljudi zaduženi za primenu sankcija u Stejt departmentu i Sekratarijatu za finansije to ozbiljno proveriti", ukazuje Frid koji je između 2005. i 2009. obavljao i funkciju pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju.
Na pitanje Glasa Amerike kakve bi efekte mogla imati moguća američka reakcija, Frid navodi da, "ako se utvrdi da neka kompanija krši sankcije – mogla bi i sama da bude sankcionisana".
"Biće u potpunosti onemogućena i da se koristi američkim dolarom kao valutom. Kompanije koje sarađuju sa njima mogle bi, takođe, da se nađu pod kaznenim merama – ukoliko su sankcije uvedene u punom obimu", navodi Frid koji je trenutno angažovan i u nevladinom vašingtonskom Atlantskom savetu.
"Drugi deo odgovora", ističe on, "odnosi se na to da li su u kršenje sankcija umešane vlasti Srbije".
"Najnoviji paketi sankcija američkih vlasti usmereni su protiv entiteta koji izbegavaju sankcije i - nema sumnje da će se usredsrediti na one koji to čine na način koji prouzrokuje najviše štete. Ukoliko se srpske kompanije nalaze u toj kategoriji – mogu očekivati da budu na njihovoj meti", zaključuje Danijel Frid.