Jurova: Mađarska mora reformisati pravosuđe da bi deblokirala novac EU
"Primarni cilj zbog kojeg smo počeli da blokiramo novac bio je da Mađarska izvrši neophodne reforme pravosuđa i tužilaštva. Zašto? Zato što treba da budemo sigurni da šaljemo novac u zemlju, koja će moći da sankcioniše prevare i korupciju", rekla je Jurova u intervju za RSE 13. oktobra.
Komisija je u decembru 2022. godine rekla da će zadržati 22 milijarde evra EU namenjenih Mađarskoj za period 2021-2027. dok vlada premijera Viktora Orbana ne ispuni uslove u vezi sa nezavisnošću pravosuđa, akademskim slobodama, pravima LGBTKI i sistem azila.
Novac je zamrznut prema nedavno usvojenom mehanizmu koji dozvoljava bloku da preduzme mere za zaštitu svog budžeta.
"I tako Mađarska sada radi na reformama i preduzimaju mere kako bi nas ubedili da su ispravili stvari koje smo mi želeli da isprave, vrlo konkretne stvari. A onda, ako uspeju, onda možemo da pustimo novac."
Jurova kaže i da je "apsolutno uverena u napore za to da vide kako novac stiže u Mađarsku".
'EU nema drugog izbora nego da se širi'
RSE: Kada je reč o proširenju EU, u novembru će stići izveštaj o proširenju za Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju, kao i za Zapadni Balkan. Da li ste spremni da kažete 'da', Ukrajina, Gruzija i Moldavija su uradile dovoljno da pređu u sledeću fazu?
Jurova: Lopta je na strani zemalja koje žele u EU. Verujem da EU nema drugog izbora nego da se ohrabri i širi geografski, politički, da raste zbog potrebe da bude jača, otpornija. I zato treba, po mom mišljenju, da rastemo u pravcu Ukrajine, Moldavije i Gruzije. Ali u isto vreme, moramo insistirati da ove tri zemlje ispunjavaju obaveze koje su deo pregovora.
Sa velikim interesovanjem gledam kakva će biti ocena Komisije o napretku, jer napretka ima. Da li će napredak biti dovoljan da zemlje pređu u sledeću fazu, u ovom trenutku ne mogu da vam kažem.
RSE: Recimo to ovako: 8. novembar je. Održava se sastanak svih evropskih komesara. Oni će se obratiti vama i pitati: 'Gospođo Jurova, da li su ove zemlje učinile dovoljno'. Šta ćete vi reći?
Jurova: Tog 8. novembra pitaće gospođu Jurovu koja će tada pročitati izveštaje o situaciji u svakoj zemlji. I reći ću šta treba da kažem.
RSE: A šta mislite? Da li će Ukrajina i Moldavija moći da otvore pristupne pregovore ove godine i da li će Gruzija dobiti status kandidata?
Jurova: Poželela bih im uspeh jer su velika očekivanja u obe zemlje. Takođe i u Gruziji. Postoji jedna nezgodna stvar sa ovim reformskim naporima. Uvek želimo da imamo zakone, da institucije rade, ali želimo i održiva rešenja koja će funkcionisati u praksi. To je uvek problematična tačka i kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana. One ne mogu u potpunosti da dokažu da će sistem biti održiv.
Zakonom protiv ruskih dezinformacija
RSE: Pre nekoliko nedelja, upozorili ste na ruske dezinformacije uoči slovačkih izbora ove nedelje. Predstoje još jedan veliki izbori u Evropskoj uniji, oni koji će biti održani u Poljskoj. Primećujete li i tamo ruske dezinformacije, posebno kada su u pitanju antiukrajinska osećanja?
Jurova: Ne toliko koliko smo to mogli da vidimo u Slovačkoj. Zato što se dezinformacije i dobro organizovane, dobro proizvedene i koordinisane kampanje dezinformisanja uvek plasiraju tamo gde bi mogle biti najuspešnije. A Slovačka je za to bila donekle plodno tlo. I već je bilo dosta ljudi koji su imali tendenciju da veruju da je Rusija na pravoj strani istorije, pa je bilo lakše obratiti im se i uticati na njihovo mišljenje, kao i uvećati deo društva koji stoji na strani Rusije. Ne vidim tako plodno tlo u Poljskoj. Drugačija je atmosfera, drugačiji pristup Rusiji.
RSE: Videli smo da se novi instrument koji ima Evropska unija - Zakon o digitalnim uslugama, koji se odnosi na kontrolu sadržaja na društvenim platformama, po prvi put koristi kod rata u Izraelu. Mislite li da će ga u bliskoj budućnosti iskoristiti i Evropska komisija, ciljajući na ruske dezinformacije u EU?
Jurova: Mi moramo da primenjujemo Zakon o digitalnim uslugama u slučaju nelegalnog sadržaja, možda ne mi kao Komisija, ali platforme moraju da obrate pažnju na to, jer prema njemu platforme ne smeju da služe kao distributeri krivičnih dela, a pod tim podrazumevamo dečiju pornografiju, govor mržnje, terorizam i ekstremističke sadržaje koji mogu da podstaknu nasilje u stvarnom životu.
Što se tiče dezinformacija, njih treba više proveravati činjenicama (fact-check). To je prilično efikasan instrument, ali teži deo ove priče je to što platforme ne zapošljavaju dovoljno ljudi koji razumeju lokalni jezik i semantiku, pa tako ni sadržaj različitih poruka. Ovo je takođe deo novog zakonodavstva kojeg platforme moraju da se pridržavaju.
RSE: Kažete da se platforme moraju pridržavati toga i neke od njih, prema Evropskoj komisiji, to dobro rade. Međutim, postoji jedna platforma koja se pokazala malo težom: društvena mreža X, ranije poznata kao Twitter. Kako ćete se nositi s X-om, naročito pred evropske izbore naredne godine?
Jurova: Za sprovođenje Zakona o digitalnim uslugama zadužena je Komisija. Dakle, sada imamo više od 100 stručnjaka koji se time bave. Što se tiče mreže X, gospodin Mask (vlasnik društvene mreže X, Elon Musk) je mnogo puta rekao da je sloboda govora apsolutna. U Evropi nije i to iz veoma jakih razloga. Postoji neke stvari koje su zabranjene zakonima.
Dakle, ne želimo ništa drugo da se uradi, osim da vidimo da platforme pronalaze ilegalni sadržaj, poput slavljenja ratne agresije ili terorizma. To je zločin. I zato, želimo da se svi pridržavaju zakona koji kaže da takav sadržaj ne treba da postoji i mi ćemo sprovoditi zakon u slučaju Twittera, kao i u slučaju bilo koje druge platforme.
RSE: Pa kada ćete kazniti Twitter? A kada će se zapravo nešto dogoditi?
Jurova: Zakon o digitalnim uslugama se primenjuje od kraja avgusta. Sada smo počeli da istražujemo i pratimo šta se dešava u onlajn prostoru na osnovu sopstvenih saznanja ili na osnovu prijava. One koji se ne pridržavaju možemo početi da kažnjavamo od februara sledeće godine.
Paket za odbranu demokratije?
RSE: Pripremate i Paket za odbranu demokratije. Trebalo je da stupi na snagu tokom leta. Zašto nije?
Jurova: Ovo je ozbiljna stvar jer svet oko EU postaje sve neprijateljskiji i zato moramo prestati da budemo naivni. A ono što želimo jeste da znamo ko je plaćen za neke poslove koji se obavljaju u službi vlada trećih zemalja. Jednostavno, želimo da znamo kakve ugovore vlade trećih zemalja imaju sa evropskim entitetima kako bi uticale na donošenje političkih odluka.
RSE: Kritičari bi mogli reći da je to zakon Evropske unije o stranim agentima. I onda postoje određene zemlje, Gruzija na primer, koje mogu reći slušajte, mi želimo zakon o stranim agentima jer to isto ima i Evropska unija. Šta kažete na to?
Jurova: Moj primarni zadatak je da zaštitim Evropljane od stranog mešanja i od neprijateljskih aktivnosti koje dolaze spolja. Ne želimo nikakvu vrstu stigmatizacije ili etiketiranja onih koji imaju takve ugovore sa trećim zemljama. Ne postoji crna ili bela lista trećih zemalja koje pokušavaju da utiču na evropsku informativnu i političku sferu. Ali želimo transparentnost.
Saglasila sam se sa onima koji su mi rekli da nismo izneli dovoljno dokaza da problem postoji i koliko je ozbiljan. To je uglavnom bio stav nevladinih organizacija koje su se plašile upravo onoga što ste i sami pomenuli, da bi mogli biti označeni kao strani agenti. Pokušavala sam da ih ubedim da to nije cilj zakona, ali sam bila veoma obzirna prema njihovim stavovima.
Verujem da nam je takav zakon potreban i verujem da ćemo još ove godine moći da ga usvojimo kao Komisija. Sada čekamo odluku organa koji se zove Regulatorni odbor za nadzor. I tako će ova odluka doći, mislim, sredinom novembra.