Šta se prećutalo tokom posete kubanskog predsednika Srbiji
Tako su odnose Srbije i Kube opisali predsednici dve zemlje Aleksandar Vučić i Migel Dijaz-Kanel (Miguel Diaz-Canel) tokom susreta u Beogradu 21. juna.
Vučić i Kanel najavili su unapređenje saradnje u svim oblastima i zahvalili jedan drugom na podršci na međunarodnom planu.
Havana ne priznaje nezavisnost Kosova, dok Beograd podržava ukidanje američkih sankcija Kubi.
U zajedničkom obraćanju Vučić i Kanel se, međutim, nisu osvrnuli na nedavnu odluku Beograda da uvede vize za državljane Kube.
Nije bilo reči ni o Kubancima koji poslednjih godina dolaze u Srbiju zbog sve teže ekonomske krize i političke represije u ovoj ostrvskoj zemlji na Karibima kojom više od šezdeset godina vlada Komunistička partija.
"Napustio sam Kubu jer mi je pretilo hapšenje zbog aktivizma i učešća na demonstracijama protiv vlasti", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Fernando Almejda Rodrigez (Almeyda Rodríguez).
Ovaj advokat za ljudska prava stigao je u Srbiju 2022. i nakon godinu dana dobio azil kao politički disident.
Kuba se, prema ocenama međunarodnih organizacija za ljudska prava, suočava sa najvećim egzodusom stanovništva od Kubanske revolucije pedesetih godina.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova nisu odgovorili na pitanja RSE o njihovom broju u Srbiji, niti koliko ih je poslednjih godina prošlo kroz zemlju.
Prema procenama nevladinog Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP), reč je o više hiljada ljudi.
Oni koji su odlučili da ostanu, na različite načine su pokušavali da regulišu svoj boravak.
Od januara 2022. do kraja maja ove godine, 48 državljana Kube je podnelo zahtev za azil u Srbiji.
Azil, odnosno neki oblik međunarodne zaštite, dobilo je njih šest, podaci su BCLJP-a.
Vize za Kubu Beograd je uveo u aprilu 2023. na zahtev Evropske unije da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo, uskladi spoljnu politiku sa politikom Unije.
"Razumem da Kubanci iz Srbije odlaze u druge zemlje i da države moraju da regulišu ulaske na svojim granicama, ali to je veoma okrutno zato što nam je jedini način da preživimo da odlazimo i tražimo zaštitu", kaže Fernando Almejda Rodrigez.
Od čega ljudi beže sa Kube?
Konstantan rast cena, redovi za kupovinu osnovnih namirnica i lekova i nestašice struje svakodnevica su većine Kubanaca.
Ova ostrvska država na Karibima suočava se sa jednom od najtežih ekonomskih kriza u poslednjih nekoliko decenija.
"Jedini koji na Kubi mogu normalno da žive su turisti iz inostranstva ili oni koji su direktno povezani sa vladajućom partijom", navodi Fernando Rodrigez.
Vlasti koje predvodi predsednik Migel Dijaz-Kanel za krizu krive pandemiju korona virusa koja je urušila ključnu turističku industriju zemlje, te američki embargo sa naglaskom na sankcije uvedene za vreme bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa (Trump).
Aktuelni predsednik Džo Bajden (Joe Biden) ublažio je neke od tih sankcija, poput dozvole stanovnicima SAD da šalju više novca rodbini na Kubi.
Ipak, još se čeka na ispunjenje njegovih predizbornih obećanja da će ukinuti i druga ograničenja, zbog čega američke sankcije i dalje ozbiljno pritiskaju kubansku ekonomiju.
Bajden je po dolasku u Belu kuću 2021. najavio da će preispitati američku politiku prema Havani, ali je njegova retorika promenjena posle antivladinih protesta na Kubi, najvećih u poslednjih šest decenija i dolaska komunističke vlade na vlast.
Glad, nestašice, loše upravljanje pandemijom i amerčke trgovinske sankcije izveli su u julu 2021. hiljade Kubanaca na ulice.
Sa njima je bio i Fernando Rodrigez, koji je nakon policijskih napada i privođenja odlučio da napusti zemlju.
"Bio sam veoma aktivan u borbi za ljudska prava i pozivao na mirne političke promene. To me je činilo jasnom metom gonjenja od strane režima", rekao je Rodrigez.
Od 1.500 demonstranata koji su privedeni, više od 660 je u oktobru 2022. i dalje bilo iza rešetaka, govori izvešaj Human Rights Watch-a (HRW).
Ova međunarodna organizacija za ljudska prava upozorila je da su suđenja stotinama demonstranata često kršila njihova prava i rezultirala dugim zatvorskim kaznama i do 25 godina.
"Neki su trpeli zlostavljanje i mučenje, premlaćivanje, ograničavanje porodičnih poseta i uskraćivanje medicinske nege", navodi se u izveštaju i dodaje da Vlada na Kubi i dalje uskraćuje međunarodnim grupama za ljudska prava pristup zatvorima.
Demonstracije izazvane nestankom struje, nestašicama i pogoršanjem životnih uslova nastavljene su širom zemlje i tokom 2022. godine.
Istovremeno, vlast je nastavila sa proizvoljnim pritvaranjima kako bi zastrašivala kritičare, aktiviste, političke protivnike, novinare i druge građane, navodi HRW.
Vlada kontroliše praktično sve medije na Kubi i ograničava pristup spoljnim informacijama.
Broj Kubanaca koji napuštaju zemlju dramatično se povećao 2022. godine, premašivši istorijske vrhunce od Kubanske revolucije.
Prema zvaničnim statistikama Sjedinjenih Država, između oktobra 2021. i septembra 2022, više od 224.000 Kubanaca je stiglo u tu zemlju.
Ovo je značajan porast u odnosu na isti period 2020, kada je u SAD stiglo oko 40.000 Kubanaca.
Zašto Kubanci dolaze u Srbiju?
Kubanci su se odlučivali i za države za koje im nisu bile potrebne vize - Nikaragvu, Rusiju i Srbiju.
Frenando Rodrigez došao je 2022. u Beograd jer je verovao da bi ga vlasti u Rusiji tretirale slično kao kod kuće, dok je odlazak u Nikaragvu bio preskup.
Našao je posao u struci i kaže da ne planira da se vraća na Kubu.
Rodrigez dodaje da u Srbiji danas postoji "značajna kubanska zajednica".
"Ipak, statistički posmatrano, broj Kubanaca nije značajno visok u poređenju sa državljanima drugih zemalja koji borave u Srbiji po osnovu podnetog zahteva za azil", kaže za RSE Ana Trifunović iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Uvođenje viza će, prema ocenama organizacija za ljudska prava, umnogome otežati poziciju onih koji traže zaštitu.
Srbija je bezvizni režim sa Kubom koji datira od 1965. godine ukinula 14. aprila 2023. na poziv Brisela da uskladi viznu politiku sa EU.
Pored Kube, od početka 2023. bezvizni režim je, iz istog razloga, ukinut i za Boliviju, Indiju, Gvineju Bisao, Tunis i Burundi.
"Srbija je u odnosu na navedene države ukinula bezvizni režim, prvenstveno zbog pritiska evropskih zvaničnika i upućenih kritika, imajući u vidu zabeležen porast migranata na tlu Evropske unije i povećan broj podnetih zahteva za azil", rekla je Trifunović.
Evropska komesarka Ilva Johanson nije isključivala mogućnost da bi Srbija u suprotnom mogla da snosi posledice u vidu suspenzije bezviznog režima sa EU.
Zbog svega toga, Ana Trifunović ocenjuje da je odluka o vizama za državljane Kube bila očekivana.
"Iako je istovremeno i iznenađujuća ukoliko se uzme u obzir prijateljski odnos koje su ove dve zemlje negovale godinama", dodaje ona.
Šta veže Srbiju i Kubu?
Srbija i Kuba su bilateralne odnose uspostavile još 1902. godine.
Kuba je bila članica Nesvrstanih, međunarodnog pokreta zemalja koje se tokom Hladnog rata nisu svrstavale ni uz zapadni, ni uz istočni blok.
Jedna od predvodnica Nesvrstanih bila je tadašnja Jugoslavija (SFRJ), a veliki broj građana Kube dolazio je u SFRJ gde su studirali, živeli i radili.
Kako piše na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije, odnose sa Kubom "tradicionalno je karakterisao intenzivan dijalog, visok stepen razumevanja i bliskosti političkih pozicija u odnosu na ključna međunarodna pitanja".
Srbija i Kuba su 2022. obeležile 120 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, kada je bivši šef diplomatije Nikola Selaković posetio Havanu.
Kubu je tada nazvao "tradicionalnim prijateljem" i zemljom koja "štiti interese Beograda po pitanju Kosova", čiju nezavisnost Srbija ne priznaje.
Godinu dana kasnije, predsednik Srbije dočekao je u Beogradu Migela Dijaza-Kanela, koji je u aprilu 2023. dobio drugi mandat na čelu Kube.
Kuba ne dozvoljava prisustvo međunarodnih posmatrača na izborima.
Opozicione grupe, koje deluju uglavnom van ostrva, ohrabrivale su glasače da ostanu kod kuće, navodeći da glasanje u jednopartijskom sistemu nema smisla, bez prave opozicije ili stranih posmatrača, prenela je agencija Reuters.
Komentarišući posetu kubanskog predsednika gradu u koji je pobegao od političkog progona, Fernando Rodrigez kaže da razume da "u međunarodnim odnosima treba da postoje neke vrste saradnje".
"Ali ne mislim da je to preporučljivo za Vladu u Srbiji zato što Kuba ne predstavlja vrednosti za koje Vlada Srbije navodi da se zalaže".
Zbog izostanka napretka po pitanju ljudskih prava na Kubi, Evropski parlament je u decembru 2021. usvojio rezoluciju kojom osuđuje "sistematske zloupotrebe" protiv disidenata i kritičara vlasti.
Parlament je pozvao EU da razmotri suspendovanje bilateralnog sporazuma sa Kubom o političkom dijalogu i saradnji.
U Savetu Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Kuba se dosledno protivi rezolucijama u kojima se naglašavaju kršenja ljudskih prava u Rusiji, Etiopiji, Siriji, Nikaragvi i drugim zemljama.