Bitka protiv ilegalnog oružja u Srbiji i Evropi
Većinu čini oružje koje se drži bez dozvole. Istovremeno, u Evropi oružje najčešće upotrebljavaju kriminalci. I počinioci i žrtve su uglavnom mladi muškarci.
Trinaestogodišnji dečak je 3. maja u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu otvorio vatru na svoje drugove. Usmrtio je osam učenika i čuvara škole i ranio još šestoro đaka i nastavnicu. Uhapšen je istog dana.
Pored 9-milimetarskog oružja korišćenog u napadu, dečak je u školu doneo i manji pištolj, tri šaržera i četiri molotovljeva koktela. Njegov otac, koji je takođe priveden, poseduje dozvolu za oružje. Pištolje je, kako je navedeno, držao u zaključanom sefu. Međutim, dečak je i imao pristup.
Dan nakon napada na školu došlo je do nove pucnjave u Srbiji. U Mladenovcu kod Beograda muškarac je iz automobila zapucao na grupu mladih ljudi okupljenih u školskom dvorištu.
Osam osoba je poginulo, a trinaest je povređeno. Nekoliko povređenih je u teškom stanju. Napadača je policija uhapsila jutro nakon masakra.
Dozvole o posedovanju oružja, izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) zdravim, odraslim osobama bez krivičnog dosijea.
Licenca zahteva dokaz mentalne sposobnosti, kao i da kandidati budu obučeni za rukovanje oružjem. Ono uvek mora da se drži zaključano i odvojeno od municije.
Nakon napada, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je pooštravanje zakonskih regulativa u vezi s naoružanjem. Izdavanje dozvola trebalo bi da bude obustavljeno na dve godine, a izuzetak bi bilo isključivo lovačko oružje.
Plan je da se provere sve postojeće dozvole za oružje i vodi računa o pravilnom čuvanju. Pooštrila bi se i kazna za one koji ustupe oružje maloletnicima.
Vučićeva želja je i da Srbija snizi starosnu granicu za krivičnu odgovornost s trenutnih 14 na 12 godina. Napadač iz beogradske škole nije napunio 14 godina. Predsednik bi takođe da strožije reguliše medijske sadržaje koji prikazuju nasilje, dok bi školarce na svakih šest meseci testirao na droge.
Krivična odgovornost dece: Šta namerava Srbija, a šta kažu međunarodne konvencije?
Vučić je, iznoseći najnovije podatke, rekao da u Srbiji trenutno ima najmanje 766.665 komada oružja, od čega je 232.310 komada ručnog naoružanja.
Nakon rata u bivšoj Jugoslaviji veliki deo oružja zadržao se kod civilnog stanovništva, tako da bi ovaj broj, uključujući tu i ilegalno oružje, mogao da bude mnogo veći. To je razlog zbog kojeg je broj vatrenog oružja na stotinu stanovnika tako visok u bivšim jugoslovenskim republikama.
Finska i Island su takođe na vrhu evropske liste. Međutim, većina u tim zemljama ima licencirano oružje. Ovi brojevi objašnjavaju se pre svega popularnošću lova. Lov i sportsko streljaštvo veoma su popularni u nordijskim zemljama.
Po brojnosti se izdvaja i Finska. U toj zemlji od pet i po miliona stanovnika više od šest stotina hiljada ljudi legalno poseduje oko milion i po komada naoružanja. U Finskoj je više od tri stotine hiljada registrovanih lovaca.
Istraživanja pokazuju da se trgovina oružjem na evropskom nivou odnosi pre svega na kriminalne i terorističke grupe. U slučajevima nasilja u porodici, s druge strane, upotreba vatrenog oružja je ređa.
Počinioci krivičnih dela kao što su razbojništva, oružje nabavljaju kao sredstvo prinude ili kao statusni simbol (obično je to modifikovano vatreno oružje koje ne služi za napad).
Iako postoje velike razlike među zemljama, u proseku oko dvadeset odsto ubistava u Evropskoj uniji počini se vatrenim oružjem. Ovaj procenat je manji od svetskog proseka. Počinioci nasilnih dela s upotrebom vatrenog oružja uglavnom su muškarci mlađi od 35 godina. Ovo se pre svega odnosi na kriminalni milje.
Nasilje unutar porodice znači i veću starosnu varijaciju.
Žrtve nasilja počinjenog vatrenim oružjem najčešće su mladići, posebno u zemljama istočne Evrope i zapadnog Balkana. Broj muških žrtava takođe je izuzetno visok.
Broj smrtnih slučajeva izazvanih vatrenim oružjem relativno je visok na Balkanu, međutim, pucnjave u školama nisu.
Poslednja tragična masovna pucnjava u Srbiji dogodila se u selu Velika Ivanča, šezdesetak kilometara južno od Beograda, pre deset godina, kada je ratni veteran ubio trinaest osoba.