I holokaust razlog za makedonsko-bugarske tenzije
Pripisivanje krivice Bugarskoj za deportaciju je neozbiljno, smatra njegov bugarski kolega Angel Dimitrov.
Ni u Bugarskoj, a ni u Severnoj Makedoniji, za sada nema reakcije zvaničnih državnih predstavnika nakon izjave makedonskog predsednika Steve Pendarovskog u kojoj je tražio izvinjenje od Bugarske kako bi došlo do pomirenja između dve zemlje.
Pendarovski je na obeležavanju 80. godišnjice deportacije makedonskih Jevreja u logor Treblinka zatražio od Bugarske da se izvini za ulogu tadašnje profašističke vlasti u Sofiji o deportaciji makedonskih Jevreja u Treblinku.
Na istoj liniji sa predsednikom je Dragi Gjorgiev, kopredsednik makedonsko-bugarske komisije za istorijska i obrazovna pitanja.
On u izjavi za RSE kaže da je Bugarska ta koja treba da preuzme odgovornost za saučesništvo u likvidaciji makedonskih Jevreja u Treblinki, a svaki pokušaj drugačijeg tumačenja je "zatvaranje očiju pred realnošću".
"Bugarska vlada tokom Drugog svetskog rata nesumnjivo snosi najveći deo odgovornosti za organizaciju i sprovođenje deportacije makedonskih Jevreja u Treblinku u martu 1943. godine. To je nepobitna činjenica, koju, čini se, današnja bugarska država pokušava da protumači kao čin sa kojim Bugarska u to vreme nije imala nikakve veze, što ne znači ništa osim zatvaranja očiju pred realnošću", rekao je Gjorgiev za RSE.
"Kao što se današnja Bugarska s pravom ponosi time što je spasila skoro 50.000 Jevreja sa svoje teritorije, tako bi trebalo da preuzme odgovornost i za saučesništvo u likvidaciji 7.144 Jevreja iz Makedonije u Treblinki. Prihvatanje te odgovornosti biće moralni čin koji će omogućiti bugarskom društvu da se suoči i prihvati svoju mračnu prošlost", rekao je Gjorgiev za RSE.
Kakve su reakcije iz Bugarske?
Izjava predsednika Pendarovskog je, pak, naljutila bugarskog kopredsednika Komisije, istoričara Angela Dimitrova, koji je agenciji BTA rekao da je "krajnje neozbiljno i netačno da o Bugarskoj tako govori političar sa ogromnom odgovornošću, čiji cilj treba da bude uspostavljanje dobrih diplomatskih odnosa između naše dve zemlje".
Dimitrov smatra da je Bugarska jedina država u Evropi koja je, s jedne strane, bila u savezu sa nacističkom Nemačkom, ali nije podlegla njenom pritisku i spasla sve svoje Jevreje.
On kaže da je preko 10.000 Jevreja uz pomoć bugarskih diplomatskih misija u Evropi uspelo da dođe do dokumenata i preko Bugarske do spasa.
"Pripisivati krivicu Bugarskoj je neozbiljno, jer je deportacija izvršena po nalogu i pod kontrolom predstavnika nacističke Nemačke. Tada nije postojala makedonska država, oni su bili državljani Jugoslavije. A Jugoslavija ne samo da je deportovala svoje Jevreje, već se hvalila da je prva zemlja koja je rešila jevrejsko pitanje. Na teritoriji Srbije postoje koncentracioni logori u kojima su masovno istrebljivani lokalni Jevreji", kaže Dimitrov.
Međutim, njegov makedonski kolega Đorđiev smatra da činjenice vezane za holokaust ne treba oblikovati po tome kako odgovaraju državama odvojeno.
"S druge strane, činjenica likvidacije makedonskih Jevreja biće izjednačena sa činjenicom spasavanja bugarskih Jevreja, a time i politizacije holokausta, što se čini u obe zemlje isticanjem samo jednog od ta dva fakta, biće izbegnute neupitne činjenice. I naravno, oni treba da budu nezaobilazan segment, koji će u vezi sa ovim pitanjem oblikovati istorijsku kritičku svest u javnosti i u obrazovanju obe zemlje", kaže Đorđijev.
Istorijske činjenice govore da je 11. marta 1943. godine 7.144 muškaraca i žena, dece i staraca u tri konvoja iz dvorišta skopskog Monopolja odvedeno na železničku stanicu, utovareno u stočne vagone i deportovano u logor smrti od strane bugarskih okupacionih vlasti.
Danas nema reakcije bugarskog predsednika Rumena Radeva.
On je u nedelju 13. marta učestvovao u komemorativnim aktivnostima spasenih Jevreja i u svom govoru je rekao da je "pokušaj pripisivanja krivice Bugarskoj manifestacija nepoštovanja spasenih Jevreja i moralnog podviga male Bugarske tokom Drugog svetskog rata".
Šta je prethodilo?
Brisanje pojma "bugarski fašistički okupator" iz makedonskih udžbenika istorije jedan je od zahteva na kome su insistirali bugarski članovi zajedničke komisije za istorijska i obrazovna pitanja.
Odnosi Severne Makedonije i Bugarske zategnuti su nakon što je pre skoro dva meseca u Ohridu pretučen generalni sekretar bugarskog kluba "Car Boris Treći" Hristijan Pendikov. U proteklom periodu upravo su bugarski klubovi u zemlji i makedonski klub u Blagoevgradu bili meta vandalizma.
Nakon otvaranja bugarskih udruženja i klubova u Severnoj Makedoniji koji nose imena kontroverznih istorijskih ličnosti, Skupština je donela zakonske amandmane kojima se osuđuje promocija fašizma i nacizma.
Napeto je bilo i na proslavi 151. godišnjice rođenja makedonskog revolucionara Goce Delčeva. Proslavu je pratilo veliko policijsko obezbeđenje, sa zatvorenim ulicama oko mesta događaja i urušavanjem sistema graničnih prelaza Deve Bair zbog čega veliki broj bugarskih državljana nije mogao, ili je odustao od puta za Skoplje.
Inače, Severna Makedonija i Bugarska su poremetile odnose nakon dvogodišnjeg bugarskog veta da Severna Makedonija počne pregovore za ulazak u Evropsku uniju(EU), jer Bugarska ne priznaje makedonski jezik i delove istorije i žali se na diskriminaciju njenih građana u Severnoj Makedoniji.
Bugarska je pre nekoliko meseci ukinula veto za početak pregovora sa EU pošto je prihvatila francuski predlog koji, između ostalog, predviđa da bugarski uslovi postanu deo obaveza Severne Makedonije prema EU.
U julu ove godine dokument je odobrio parlament Severne Makedonije, što podrazumeva uključivanje Bugara u Preambulu, ali i borbu protiv govora mržnje, reviziju udžbenika istorije i garancije da zemlja nema teritorijalne pretenzije.
Da bi se Bugari uključili u Ustav Severne Makedonije, potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu, koja još nije obezbeđena. Ako se to ne uradi, moguće je ponovo blokirati pregovore za ulazak zemlje u EU.